Radio uživo
Petovekovno ropstvo pod Turcima umanjilo je, ili sasvim ugasilo, kulturni razvoj našeg naroda. U tim okvirima kretala se i muzika. Otuda će se još dugo posle oslobođenja od Turaka muzički život u Kragujevcu, pa i celoj Srbiji, kretati u okviru muzike nasleđene iz turskog vremena.
Na dvoru kneza Miloša u Kragujevcu negovana je posle oslobođenja od Turaka, u prvo vreme, narodna muzika. Muzikalan po prirodi, naš narod je voleo svirku i pesmu, pa nije ni čudo što je knez Miloš najviše voleo pesme koje su pevali Cigani. Oni su bili česti gosti na dvoru, pozvani da uveseljavaju kneza i njegovo društvo. Cigani su od instrumenata koristili: ćemane, zurle, goč. Koristili su se dosta narodni instrumenti: gajde, duduci, dvojnice i gusle.
Tekst, uz saglasnost autora, preuzet iz knjige "Stari Kragujevac" Boriše Radovanovića.
Cigane je knez pozivao prilikom kakve svečanosti, rođendana ili dolaska neke strane delegacije. Njihovo pevanje je ljudima sa muzički izgrađenim ukusom, kada bi dolazili iz Evrope na dvor kakvim poslom, ličilo na "arlaukanje" pre nego na muziciranje. Međutim, Miloš je bio prezadovoljan njihovom svirkom i pesmom, oni su mu "legli na dušu", kako je sam isticao.
Cigani svirači izvodili su mahom tursku muziku, orijentalnog karaktera. To je bila muzika koja se izvodila na jednom isntrumentu uz pratnju bubnja, cimbala i daira. Prema zabeleženim svedočanstvima, knez Miloš je imao muziku koju su činili odabrani Cigani koje je sam plaćao. Oni su ga uveseljavali kada ruča, pozdravljali ga kada iz varoši ide, ili kada se s puta vraća. Nije bio redak slučaj da knez na dvor pozove neke mlade žene ili devojke da mu pevaju. Tom prilikom sviralo se na raznim narodnim instrumentima. I pored toga što je osnovana Vojna muzika u varoši, knez je ostao dugo veran svojim Ciganima. Na dvoru je Miloša najviše uveseljavala "Osmanova banda", dok se i "umilna" Mustafina zurla često čula.
