InfoFoto: InfoKG i kragujevac.rs

VELIKI ŠKOLSKI ČAS u Šumaricama: Sećanje na oko 3.000 streljanih 1941. u Kragujevcu (FOTO)

Autor: InfoKG
12:00 | Petak, 21 10 2022

Povodom obeležavanja 81 godine od streljanja oko 3.000 građana u Kragujevcu, u Šumaricama je održan Veliki školski čas, kraj Spomenika streljanim đacima i profesorima. Na jedinstvenoj antiratnoj manifestaciji izvedena je poema “Zemlja” Enesa Halilovića. Poštu streljanima odali su predstavnici države, grada, ambasada…  

Napad četnika i pratizana na neprijateljsku kolonu 16. oktobra 1941. u mestu Dumača, nedaleko od Kragujevca, kada je ubijeno 10 i ranjeno 26 nemačkih vojnika, bio je povod da samo par dana nakon toga bude streljano oko 3.000 srpskih civila širom grada na Lepenici. Među njima je i oko 300 kragujevačkih učenika i 15 profesora, streljanih u Šumaricama. 

Sećanje na žrtve nemačkog okupatora Kragujevac čuva i jedinstvenom antiratnom manifestacijom, Veliki školski čas u Šumaricama. Događaju su prisustvovali predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnibić, predstavnici grada, ambasada i drugi. 

Na ovogodišnjem Velikom školskom času kraj spomenika streljanim đacima i profesorima, izvedena je poema “Zemlja” Enesa Halilovića. Poemu je režirao je Petar Stanojlović, a glumački ansambl činili su Nebojša Dugalić, Rifat Rifatović, Miloš Krstović, Isidora Rajković, Avram Cvetković i Voin Vasojević. Scenski nastup umetnika bio je ispraćen horom učenika Prve i Druge kragujevačke gimnazije.

Kroz ovu poemu, kao i kroz druga Halilovićeva književna dela provlači se jedna zajednička nit, priča o običnim ljudima u teškim vremenima.Ova tragedija, prema Halilovićevom viđenju, dogodila se onima koji nemaju imena i prezimena – oni predstavljaju sve žrtve, pa su zbog toga i junaci ove poeme bezimeni.

"Mogu reći da je poema pisana u duhu antifašizma i pamćenja istorije. Od pamtiveka, od prvih ljudi, svaki zločin treba pamtiti i o svakome treba govoriti. Umetnost je tu da nas ponekad podseti na strašne tragedije kao što je bila tragedija Kragujevačkog oktobra. Nadam se da sam napisao delo koje neće važiti samo danas, nego će važiti i sutra. Ovom temom sam se bavio i u romanu „Ljudi bez grobova“ ali i sada, u dramskoj poemi „Zemlja“. To je zapravo postantički komad koji veže savremenu tragediju 20. veka sa antičkim tragedijama. Seme tragedije je jedno. Trgedija nije samo za antičke kraljeve. Mi vidimo da mnogi mirni siromah leži u ovom grobu. Dakle, o svakom čoveku i o svakoj žrtvi može da se napiše umetničko delo", kazao je Halilović, zaključujući, u svojoj poemi da je „zločin sakriti zločin“.

Užas krvavog pira možda najbolje oslikavaju originalne poruke streljanih koje su napisali dan pre streljanja u Šumaricama, a izložene su u Muzeju “21. oktobar”.

Galerija slika