Radio uživo
Izložba slika Mileta Jelisijevića pod nazivom "HOMO LUDEUS - Čovek koji se igra" biće otvorena sutra od 20 časova u Galeriji Mostovi Balkana.
Mile Jelisijević je ugledni srpski umetnik rođen 1939 godine u okolini Kragujevca. Živi i radi u Beogradu. Profesionalno se bavi slikarstvom i fotografijom. Bio je dugogodišnji fotoreporter politike i dobitnik je više nagrada i priznanja.
Homo ludeus (Čovek koji se igra)
Jelesijevićev opažaj je svojevrsna kamera obskura koja beleži odraz stvarnosti, okreće je naglavačke ismevanjem i karikaturom. Stoga njegova umetnost počiva na tajanstvenom, nestvarnom, neobičnom, enigmatičnom, podsmešljivom i kozerskom sadržaju, u nadrealnom, osobito modifikovanom humoru. Iskustva fotografskog komponovanja, kamermanskog ulova, daju mu slobodu da u kompoziciji likovnog izraza svog slikarskog opusa, akterima scene daruje privilegiju da proviruju kao fragmenti tela, ili da istrčavaju – odlaze iz formata. Kao u fotografiji sa kratkom ekspozicijom, koja beleži brze pokrete te deluje kao da je kadar zaleđen u nekom imaginarnom trenutku, njegov slikarski tretman teme teži takvim utiscima. Ironično je da se takva groteskna statičnost dekomponovanih tela-lutki prihvata kao statičnost u trku, pod okriljem zahvaćene vizure. To opet, sa druge strane, saopštava da se aktualizovana scena proteže i izvan formata slike, svuda oko nas. Preobraženim likovima, učesnicima zaigranog maskenbala, ostavlja privilegiju da degradirane anatomičnosti ožive u sintezi čudesnog, simboličnog i asocijativnog, kao moguća stanja ljudske fiziognomije (karikirani karakteri su izraz njegove unutrašnje osobenosti).
Johan Hejzinga, holandski teoretičar u knjizi Homo ludeus iz 1937. godine sugeriše da je igra, primaran i neophodan uslov kulture, da je sa njom u korelaciji i da prethodi kulturi. Kultura pak svojim nivoom razvoja pruža mogućnost prepoznavanja sadržaja igre, u mašti zaigranih svetova kao svojevrsne stvarnosti, koja nas može korigovati, ukazati na zablude, zastranjivanja.
Koliko god da je ovaj slikarski opus ubojit i ciničan, umetnik je bezazleno zaigran. Da li njegova žaoka počiva u podsvesnom ili u nameri i kozerskom ludiranju? Reklo bi se da ima i jednog i drugog. Glavni aspekt igre je da bude zabavna. Igra nije slična običnom životu. Od njega se izdvaja po lokaciji i trajanju, a u našem razmatranju odvija se kroz slikarske seanse u umetničkoj imaginaciji. Igra zahteva svojevrsni red, ustrojstvo koje sama vaspostavlja, a Jelesijević sprovodi likovnim jezikom, provokativnim, kulturološki razumljivim.
Sam Huizing pogledava igru kao „ozbiljnu neozbiljnost“ i erotsku zaigranost što srećemo u Jelesijevićevom delu kao smejanje, ruganje, zadirkivanje, takmičenje, šale ili podsmevanje. Objekti ove igre imaju karikiranu fizionomiju i povezuju se drugačiijim vezama, van logike i uzročnosti koje srećemo u običnom životu. Poetika razvijena iz upotrebljenih metafora uvodi nas u koprenu događaja samog života. Iza ovako gorko-poetizovane paralelne stvarnosti može se iščitati ironija, cinizam, satiričnost, sarkazam.
Humani narativ je autentičan, kritičan i samokritičan. Ova likovna dela ne osvajaju dopadljivošću na prvi pogled. Ona zahtevaju čitanje, jer utisak je istovremeno i opor i ljubak. Figure su anatomski degradirane, isečene, dekomponovane, preoblikovane u fragmente, asocijativno prikrivene, smeštene u međuzavisne grupe ili groteskno transformisane, plošne uprkos materijalizaciji njihovih volumena. Karikaturalni, asocijativni mobilijar se multiplicira ne samo iz vizuelnih već i iz taktilnih misterija podsvesti ispremeštanih i ukrštenih fakata telesnosti u parodiju fantazma erosa.
Boemski sabrat Zuko Džumhur, karikaturista „Politike“, verovatno je inspirisao Jelesijevića da i sam za kafanskim stolom, na marginama dnevne štampe, notesa i ubrusa, beleži zamisli i zađevice, vizije i opaske, koje će potom, sa zadrškom uploviti u kompleksniju zamisao, iako su u bogatoj dokumentaciji fotografija i skica (Jelesijević – kao ratni fotoreporter „Politike“) privremeno zaboravljeni. Nije suvišno napomenuti da je i sam crtački senzivilitet blizak Džumhurovom likovnom izrazu, i da bi izložba tih dragocenih i izvanrednih crteža bacila na Jelesijevićevo delo kariku razumevanja koja nije poznata.
Vladeta Živković
Mile Jelesijević završio je umetničku školu u Herceg Novom, a u Beogradu studirao arhitekturu. Član je ULUS-a i ULUPUDS-a. Profesionalno se bavi slikarstvom i fotografijom. Živi i radi u Beogradu. Samostalno izlagao u Paraćinu, Boru, Kragujevcu, Svilajncu, Beogradu.
Učestvovao na grupnim izložbama: Oktobarski salon, Prolećna izložba ULUS-a, Jesenja izložba ULUS-a članova ULUS-a u Zagrebu, kao i na izložbama u Novom Pazaru, Berlinu, Karlovcu, Kragujevcu.
Dobitnik više priznanja među kojima su Politikina godišnja nagrada za fotografiju ,, Majka iz Prekala'', Specijalna nagrada TANJUG-a za fotografiju godine, Otkup 18. Oktobarskog salona, Otkup Muzeja Primenjene umetnosti 1988. godine, kao i mnoge druge.
