Radio uživo
Međunarodni pozorišni festival Joakimfest, 15. po redu, biće održan u Knjaževsko-srpskom teatru od 8. do 13. oktobra, sa podnaslovom "Pozorište u izolovanom društvu". Slobodan Savić, umetnički direktor i selektor Joakimfesta odabrao je šest predstava kroz koje će se, uz dva domaća pozorišta, iz Beograda i Szbotice, predstaviti i teatri iz Rumunije, Severne Makedoije i Bugarske.
Zašto "Pozorište u izolovanom društvu"?
Svet je i pre pandemije virusa Covid 19 bio polarizovan i podeljen. Na bogate i siromašne, na velike sile, globalne vladare i male narode, na velike i male kulture... Danas je svet podeljen, uz sve nabrojane i nenabrojane podele, na zdrave i bolesne od virusa Covid 19... Podnaslov ovogodišnjeg festivala (Pozorište u izolovanom društvu), na prvi pogled, referira na tešku situaciju u kojoj su se našli svet, umetnost i pozorište u vremenu pandemije. Ali to je samo prvi sloj, prvi nivo značenja. Ono što je još važnije, birao sam predstave koje na relevantan pozorišni način tematizuju život u izolovanom društvu. Sve jedno da li smo izolovani zbog bolesti, siromaštva, uskraćenih ljudskih prava, unutar sopstvene porodice (kao Ibzenova Nora), unutar mikro totalitarne zajednice kpoja implicira društvo u celini (Životinjska farma), u virtuelnom i viralnom svetu (Zapravo, prelepo je), u svetu post istine (Filoktetova rana), kategoričkog imperativa napretka i uspeha (Zašto je poludeo gospodin R?) ili kao jeftina, manipulacijama podložna radna snaga čiji je protagonista tzv. mali čovek (Gustav). Mi koji živimo na Balkanu, i u Srbiji, vrlo dobro znamo kako je živeti u izolovanom društvu: izolovanom ekonomski, politički, kulturno…iza zatvorenih granica, iza spuštenih rampi. Pozorište koje na umetnički i estetski referentan način tematizuje različite vrste izolacije u središtu je moje ovogodišnje selekcije. To je suština. Covid 19 je samo jedna od referenci. Uprkos teškoj, neizvesnoj situaciji, Joakimfest i ove godine slavi i neguje estetski sofisticirano, društveno odgovorno, subverzivno i emancipatorsko pozorište koje se hvata u koštac s gorućim problemima i fenomenima vremena i sveta u kojem živimo. (Slobodan Savić, umetnički direktor i selektor Joakimfesta).
REPERTOAR, uz obrazloženje selektora
H. Ibzen, LUTKINA KUĆA, Državno mađarsko pozorište, Kluž, Rumunija, režija Botond Nađ
Nora živi izolovana u (lutkinoj, porodičnoj, barbikinoj) kući, zatočena u braku i porodici kao osnovnoj ćeliji društva. Kada govorimo o podnaslovu ovogodišnjeg Festivala (Pozorište u izolovanom društvu), on referira i na ovu predstavu, ali i na većinu ovogodišnjeg repertoara. Lutkina kuća je predstava izuzetne dramske snage, moderne pozorišne estetike, koja kontekstualizuje klasično delo u okvire savremenog, današnjeg sveta u kojem čak i supružnici, otuđeni i emocionalno izolovani jedno od drugog, komuniciraju sms porukama. Vizuelno sofisticirana predstava sa elementima muzičko-scenskog izvođenja. Nešto poput sajber Nore.
R.V.Fazbinder, ZAŠTO JE POLUDEO GOSPODIN R ?, Jugoslovensko dramsko pozorište, Beograd, Srbija, režija Bobo Jelčić
Gospodin R. ima svoje ambicije, svoje brige i sećanja koja gaji. Dobrog je zdravlja i zdravog ljubavnog života. Međutim, jednog lepog dana, Gospodin R iznenadA... Zašto Gospodin R. poludi? I zašto ga mi, koji ne živimo u Zapadnoj Nemačkoj početkom sedamdesetih godina prošlog veka, tako dobro razumemo? Mali čovek u čeljusti velikog sistema i medijski posredovane stvarnosti u kojoj je stalna trka za napretkom nešto poput kategoričkog imperativa. Predstava izuzetnih glumačkih dostignuća.
FILOKTETOVA RANA, po komadu Hajnera Milera, Pozorišna laboratorija "Sfumato", Sofija, Bugarska, režija Boris Krastev
Projekat inspirisan komadom Hajnera Milera Filoktet. Predstava pokušava da poveže savremene političke duhove, uključujući koncepte post-istine, lažnih vesti i debata o migrantskoj krizi u celoj Evropi i mitu o drevnom heroju - Filoktetu. Predstava nastoji, kroz vrlo fizičku izvedbu, da pronađe i predstavi pokušaj svakog aktera koristeći silu glasa oblikuje i osvaja tela drugih.
ZAPRAVO, PRELEPO JE, Nemačko državno pozorište, Temišvar, Rumunija, tekst i režija Volker Šmit
Zapravo, prelepo je nastoji da sagleda odnose generacije koja beži od obaveza, uvek tražeći „nešto bolje“. Predstava o ljudima u tridesetim godinama, dobro obrazovanim, koji prelaze sa jednog privremenog posla na drugi, uvek u pokretu, koji žive u polunameštenim stanovima, ali koji svoje profile na društvenim mrežama stalno ažuriraju i održavaju. I oni su izolovani u virtuelnom svetu, zapravo samoizolovani.
GUSTAV JE KRIV ZA SVE, po mađarskom crtanom filmu "Gustav", koncept i režija Kokan Mladenović, Pozorište “Kostolanji Deže”, Subotica, Srbija
U središtu predstave je Gustav, poznati lik iz mađarskog crtanog filma. Sivi činovnik, građanin, radnik, koga eksploatišu, idealista, sluga režima. To je sve Gustav. Tada i danas. Postavlja se pitanje: u kojoj meri je on odgovoran za promene ili stagnaciju u društvu u kojem živi. Društveno, politički vrlo aktuelna predstava, koja se metaforički odnosi na stvarnost koju živimo. Veoma karakteristično za rad reditelja Kokana Mladenovića.
Dž. Orvel, ŽIVOTINJSKA FARMA, režija Ljupčo Georgievski, Narodno pozorište "Anton Panov", Strumica, Severna Makedonija
Predstava Životinjska farma je primer izolovanog društva par ekselans. Šta je danas demokratija: korupcija, totalitarizam, manipulacija, demagogija, propaganda, ispiranje mozga, kontrola. Već decenijama živimo pod kontrolom i to nam je postalo normalno, nova normalnost kako se to kaže rečnikom Kovida. Onaj koji kontroliše sadašnjost, takođe kontroliše prošlost, koja se stalno menja u zavisnosti od dnevnopolitičkih interesa vladajuće elite. A onaj ko kontroliše prošlost, kontroliše i budućnost. To je taj vrli novi svet.
