Radio uživo
Kada pomislimo na vulkane, uglavnom nam na pamet padnu vatra, lava i dim koji se uzdiže iz kratera. Ali, svemir ima svoje sopstvene verzije ovih vatrenih džinova – i one su ledene!
Dobrodošli u svet kriovulkana, misterioznih i zapanjujućih fenomena koji ne izbacuju užarenu lavu, već – vodu, amonijak, metan i druge tečne ili gasovite materije koje se na niskim temperaturama ponašaju poput lave. Ovi "ledeni vulkani" aktivni su na mestima gde temperature padaju toliko nisko da bi svaki "običan" vulkan odmah zaledio.
Gde se nalaze kriovulkani?
Kriovulkani su najčešće prisutni na udaljenim svetovima Sunčevog sistema – na mesecima Jupitera, Saturna, Urana i Neptuna. Na primer:
Titan, Saturnov najveći mesec, pokazuje tragove aktivnosti kriovulkana, koji možda izbacuju smeše vode i amonijaka.
Enceladus, još jedan Saturnov mesec, redovno izbacuje mlazove ledene "pare" iz svojih pukotina – direktan dokaz postojanja ovih neobičnih vulkana.
Triton, Neptunov mesec, takođe ima dokaze o "gejzirima" koji izbijaju iz ledene kore.
Kako funkcionišu?
Za razliku od zemaljskih vulkana koji crpe toplotu iz vrelog jezgra planete, kriovulkani se oslanjaju na unutrašnju toplotu ledenih tela – bilo od gravitacionih sila koje ih stalno sabijaju, bilo od ostataka toplote iz vremena formiranja tih tela.
Kada pritisak i toplota iznutra porastu dovoljno, kriovulkan "eksplodira", izbacujući hladne tečnosti ili gasove na površinu, gde se odmah smrzavaju. Rezultat? Površine prekrivene ledom, sa tragovima nedavnih "erupcija" koje izgledaju kao da ih je izvela neka vanzemaljska civilizacija.
Zašto su važni?
Kriovulkani nisu samo zanimljivost – oni su ključevi za otkrivanje života van Zemlje. Smatra se da ispod ledenih površina nekih meseca postoji tečna voda, možda čak i okeani. Aktivnost kriovulkana može transportovati materije iz unutrašnjosti na površinu, omogućavajući naučnicima da prouče šta se nalazi ispod bez potrebe za bušenjem.
U teoriji, takvi podledeni okeani mogli bi imati uslove pogodne za život – što znači da bi kriovulkani mogli jednog dana "proključati" sa odgovorima na najveća pitanja čovečanstva.
Kriovulkani nam pokazuju da vulkanska aktivnost nije rezervisana samo za vatrene planine na Zemlji. U hladnim i zabačenim delovima svemira, oni tiho izbacuju smrznute oblake i ledene "lave", otkrivajući koliko je svemir raznolik, nepredvidiv i fascinantan. I dok gledamo u noćno nebo, možda upravo sada, na nekom ledenom mesecu daleko odavde, jedan kriovulkan izbacuje svoj tihi, ledeni dah.
