Radio uživo
Ekipa vežbača iz Kragujevca nadmetaće se na Powerlifting-u, svetskom prvenstvu u dizanju tegova, koje se održava u Knjaževcu od 17. do 24. septembra. Posetili smo ih na treningu da bismo vam preneli utiske zašto ovaj tim ima posebnu energiju kojom su neki stav "ja ću da nas obrukam" pretvorili u "ja ovo mogu" i gde se pronalazi motivacija za rušenje rekorda u postizanju maksimalne snage uma i tela.
Za titulu svetskog prvaka 20.septembra će se nadmetati 8 članova kluba snage "Aura" iz Kragujevca, koji će se, kao osobe sa invaliditetom, takmičiti u Para-Poverlifting-u sa "kolegama" iz 17 država iz celog sveta. Snage se odmeravaju u tri kategorije - čučanj, benč pres i mrtvo dizanje, a cilj je da se zabeleži što veća kilaža iz samo jednog pokušaja. Za ovo se, inače redovni vežbači i sportisti, intenzivno spremaju dva meseca uz pomoć trenera Lazara Beloševića. U ekipi su ljubitelji vežbanja svih starosnih dobi, od sedamnaestogodišnjaka do pedesetšestogodišnjaka, tu su srednjoškolci, studenti, zaposleni, penzioneri . Neki od njih imaju oštećen sluh, drugi se bore sa multipla sklerozom ili cerebralnom paralizom, ali ih, čak i ako su u kolicima, to ne lišava sportskog duha i takmičarskih ambicija.
U teretani Force team i sami smo imali priliku da se uverimo da su svi vežbači, od rekreativaca do profesionalnih sportista, prijatelji jedni drugima, da se drže okupljeni poput porodice i da nema "čudnih" pogleda na one koji imaju neki od invaliditeta. Pretendentima na svetska odličja trener i prijatelj Lazar trudi se da pre svega pomogne da shvate da mogu da se suoče sa onim što do skoro nisu mogli ni da zamisle, da od stava "ja ću da nas obrukam" voljom i vrednim radom stignu do "ja ovo mogu"!
Marija Vasić oprobaće se u kategoriji benč pres na Para-Powerlifting-u zajedno sa bratom Slobodanom Vasićem, koji će u istoj kategoriji pokušati da postavi rekord i u mrtvom dizanju, dok će Maja ovu vežbu raditi na Powerlifting-u. Ove dve vežbe snage kao osobe sa invaliditetom izvodiće i Nikola Radojičić i Slavica Đelić, a na benč presu u Para-Powerlifting-u će se oprobati i Aleksandar Kepeš, Nebojša Čukić, Oliver Spasić i Filip Jovanović.
Dugo treniram, oprobala sam se u mnogim sportovima, od atletike do kik boksa, ali se nigde nisam zadržala. U teretani sam postavljala sebi izazove snage, da postepeno podižem veće težine, da ojačam, a poziv za svetsko prvenstvo nisam mogla ni da naslutim. Mislila sam da nisam spremna, da ne mogu, ali nakon razgovora sa trenerom, dobrim čovekom i prijateljem, rešila sam da dam sve od sebe, pa kako bude. Dosta sam napredovala za kratko vreme. Imam tremu, a drži me i adrenalin, jedva čekam da počne moje prvo takmičenje - Marija Vasić
Motiv za treninge oduvek se zna - da ozdravim - Slavica Đelić
Motivaciju i želju za učešćem pokrenuo je trener Lazar i uživam kada vežbamo zajedno. Kad sam loše volje i dođem među ove ljude, sve se poboljša jer je okruženje pozitivno i uvek se zajedno oraspoložimo - Slobodan Vasić
Motivisao me je rad drugih, pa sam rešio da uđem u tim i pokažem i ja svoje talente. Lazar me je doveo do toga da poverujem da mogu da uspem da dižem tolike kilaže. Želim da predstavim svoj grad i uzmem koju medalju, a osećaj da me očekuje svetsko prvenstvo je neopisiv - Nikola Radojičić
Volim sport i uživam da treniram, naročito zbog zdravlja. Poželeo sam da se okušam i u ovome i vidim koji je moj maksimum. Motivaciju sam pronašao u ljudima oko mene i treneru uz koje mi je jasno da radim pravu stvar - Oliver Spasić
Želim da pokažem da smo i mi sa invaliditetom sposobni da živimo i radimo iste stvari poput drugih. Volim da idem u teretanu i osećam se sjajno što ću učestvovati na svetskom prvenstvu - Aleksandar Kepeš
Motivisalo me je gledanje olimpijskog dizanja tegova i posedovanje maksimalne snage koju čovek može da proizvede, a omiljeni powerlifter mi je Bil Kazmajer - Filip Jovanović
Šta motiviše čoveka u 56. godini bez obe noge? Kad te to zadesi, prvo pitanje uputiš sebi - da li ovakav treba da živim i maltretiram ljude oko sebe? Plakao sam jer je mojoj ženi koja je stajala pored kreveta bilo lakše da plačemo zajedno. Poljubila je moj "patrljak" i tada sam znao - to je motivacija i da sam spreman na sve da više nikad ne plačemo! Znao sam da ću sve izdržati i da neću da umrem kao kukavica. Organizacije koje treba da pomažu osobama sa invaliditetom zapravo ih ograničavaju, tu je trebalo da sedim učetiri zida kao nemoćno biće i padnem na teret ženi. Iz svakog su me isterali jer nisam prihvatio da budem utučeno i pasivno biće. Okretao sam se slikanju, pisanju, crkvi, ali sam ipak osećao neku prazninu. Uz prave ljude ušao sam u osnivanje Centra za samostalni život OSI. Falio mi je sport, počeo sam sa osnivanjem klubova sedeće odbojke, stonog tenisa, streličarstva, boćanja, plivanja, bilijara i sada "Aure". Kada sam upoznao Lazara i njegovu sestricu u njima sam video energiju i milost u pogledu. Stigli smo i do ovih treninga, upoznao sam ostale vežbače, osobe sa raznim invaliditetima, koji su me kupili blagom naravi i otvorenošću. Ja sam jedna "matora drtina" koja neće odustati od dizanja tegova, obaranja ličnih i postavljanja novih rekorda i ovih ljudi dok god su oni spremni da me trpe, jer su upravo oni razlog zašto tvrdim da je u ovom timu nemoguće ne pronaći motivaciju - Nebojša Čukić
