Radio uživo
Kragujevački superligaš je posle 19 odigranih kola,u “zlatnoj“ sredini i na nikad dužu zimsku pauzu ide sa lepim izgledima da proleće završi u gornjem delu tabele. Sedam pobeda, četiri remija i osam poraza, 25 bodova i mesto broj 8, učinak je nakon skoro 2/3 regularnog dela prvenstva.
“Crveni“ su proteklu superligašku sezonu završili baražom i opstankom “na žilet“, a skromni početak prelaznog roka i odluka da se kormilo poveri dojučerašnjem treneru omladinaca delovali su kao put u poznato – borba za “goli život“.
Nikad kraća pauza između dva prvenstva, uslovila je nešto sporije formiranje tima, a i odužilo se i čekanje da Filip Kostić parafira selidbu u Torino. Vrteli su glavom svi kojima je Radnički na srcu, žalili za “spasiocima” iz prošle sezone, a odluka da se starosedeoci i sigurni starteri,pred sam start sezone ostave van tima, samo je zebnju učinila jačom. Ipak, neko je gledao dalje, istrpeo kritike i polako slagao kockice.
Počelo je dobro, bod u Lazarevcu, pobeda u Lučancima i remi u Surdulici, učinak su koja bi svako prihvatio oberučke pre starta sezone. Videlo se da je Radnički mogao u tim utakmicama i više, ali je delovalo da nedostaje konkretnija igra u završnici i malo više odvažnosti, drskosti. Na kišni poraz od “lala“, nadovezao se gubitak već upisanog boda na “Krovu“,pa je bod u duelu sa Čukaričkim došao kao melem na ranu.
Ipak, vidljivo je bilo da je potreban veči izbor igrača, da je klupa “kratka“ i da za nešto više neodostaje nekoliko kvalitetnih pojačanja. Velika tri boda iz Ivanjice učinila su lakšim nezasluženi poraz od Partizana, a poraz u Bačkoj Palanci mogao je lako da bude i remi. Malo je i sreća okrenula leđa Kragujevčanima, a poraz od zahuktalih Pazaraca ozbiljno je uzdrmao temelje očekivanja u ovoj sezoni. Bez obzira na imena i formu rivala, tri nesupeha otvorila su ozbiljne “analize“ i “procene“ brojnih kragujevačkih “stručnjaka“ o dometima ovog tima.
Bojazan da će pojačanja stići kasno, da će im trebati vremena da se uklope pojačana su neuverljivim izdanjem pod Bagdalom, ali se na tom meču već negde moglo naslutiti da će igračka osveženja ipak doneti pomak u igri Radničkog. Nije se dugo čekalo na potvrdu ovih najava, jer je serija neuspeha prekinuta lakom trojkom protiv Mladosti GAT. Reprezentativna pauza je došla u pravom momentu, pa su “crveni“ zablistali nakon nje i “očerupali“ subotičke “golubove“.
Kockice u mozaiku počele su da se slažu, odbrana je bila sve bolja, a u ofanzivi smo dobili potpuno nova rešenja koja su donela značajan pomak u igri i rezultatima. Na sjajno izdanje protiv Spartaka, nadovezana je briljantna pobeda na Čairu i opet je neko počeo da koristi krilaticu…magični Radnički. Dolazak šampiona na Čika Daču doneo je najbolju posetu u ovoj polusezoni, a hrabra i odvažna igra naših momaka jači su utisak od poraza sa “kreča“.
Da je ekipa na pravom putu, da raste iz dana u dan potvrdila je laka pobeda nad Kolubarom, a bod u Lučanima bio je potvrda sigurnosti i sve ozbiljnijeg shvatanja Radničkog i njegovih mogućnosti od strane rivala. Trijumf nad Radnikom začinio je ovu jesen, pa ni poraz na Karađorđu nije teško pao kada se zna da smo Vojvodinu naterali da brani minimanlnu prednost na svom bunjištu.
Više od bodova, mesta na tabeli ili neke statistike, govori utisak koji je nepodeljen. Radnički može da igra sa svima, ne da parira, već da igra, da se nadigrava, da pobeđuje.
Ova jesen miriše na berićetno proleće… neka tako i bude… Kragujevac, Radnički i “Crveni đavoli“ to zaslužuju.
O proleću…posle Katara
P.S. Kragujevčani, ovaj tim zaslužuje punije tribine, a greh bi bio ne pomenuti da omladinci Radničkog briljiraju u društvu najboljih… Tek da se zna, ništa nije slučajno, stasavaju neki novi momci...
