Intervju: DAVOR VELIČKOVSKI - "Sigit" Srbija lider i model za uspeh cele "Sigit" grupe

Četvrtak, 27 Decembar 2018 13:08Autor: Jovana Mladenović

Davor Veličkovski je predsednik kompanije Sigit Srbija od 2011. godine i član Upravnog odbora Sigit grupe sa sedištem u Torinu. Rođen je 1972. godine u Beogradu. Školovao se u Italiji i Americi u oblasti biznisa i menadžmenta, živeo je u Milanu i Njujorku. Nakon 15 godina provedenih u inostranstvu vratio se da iskustvo sa menadžerskih pozicija u velikim kompanijama implemntira u uspešne projekte u Srbiji. Konstantni napredak kompanije za proizvodnju plastičnih delova u auto industriji kojom rukovodi i podizanje standarda ovdašnje firme, što se projektuje na celu Sigit grupaciju, njegov su alibi za tezu da ne moraš da "ideš u svet" da bi dobro radio, već da i ovde možeš da napraviš velike stvari ako imaš znanje, volju i sposobnost da motivišeš ljude oko sebe.

Sa dolaskom Fiata u Kragujevac, kao jedan od komponentaša osnovana je i kompanija Sigit Srbija avgusta 2011., a prvi proizvodi otpremljeni su sredinom 2012 godine. Kompanija se prostire na 36.000 kvadratnih metara, od čega 10.000 zauzima proizvodni pogon. Postoji mogućnost proširenja ovog dela na još 10.000 kvadrata, a naš sagovornik očekuje da će se to i desiti. Sigit u Kragujevcu proizvodi milion i po delova mesečno, oko 300 alata i 400 gotovih proizvoda. Pored toga, svojevrsna je model zona za celu Sigit grupu.

Fiat je dolaskom u Kragujevac "povukao nogu" za dolazak drugih kompanija iz oblasti auto industrije, njegovih komponentaša, među kojima je i Sigit. Međutim, bez obzira na poslovanje FCA Srbija, Vaša kompanija radi punom parom, kod Vas proizvodne trake ne staju kad i Fiatove, kao što je to slučaj sa nekim drugim komponentašima. Kako to postižete?

- Sigit grupa je najveći Fiatov komponentaš u svetu u oblasti plastičnih delova, pa je bilo prirodno da se sa njegovim dolaskom  u Srbiju, odnosno Kragujevac, i ovde formira Sigitov ogranak. Primarno radimo za Fiat, ali oni nisu jedina auto kuća na koju se koncentrišemo, u tome i leži naš uspeh. Sarađujemo i sa BMW-om, Jaguarom, Mercedesom, LandRoverom, Renaultom, Audijem, Seatom. Poslove moramo da nalazimo na raznim stranama, a ne da zavisimo od nečijeg poslovanja. Fiat nije ispunio svoje projekcije po pitanju proizvodnje u Srbiji i to utiče na nas, ali ne presudno. Sposobni smo da nalazimo nove saradnike i tako "zatvorimo rupe". Imamo 220 zaposlenih i niko nije dobio otkaz zbog ove situacije upravo zbog toga što menadžment misli unapred i što je preduzimljiv.

Na spisku saradnika odnedavno se nalazi još jedno prestižno ime u automobilskoj industriji i sklapanjem tog posla naročito se ponosite. O čemu je reč?

- Sklopili smo saradnju sa Porscheom i time se posebno možemo pohvaliti jer je to jedan veliki projekat. Kad kažem veliki, ne mislim na obim proizvodnje za njih, već na ogroman značaj koji to ima za našu kompaniju, pa samom tim i ugled ovdašnje auto industrije. To nam otvara mnogo novih mogućnosti, a sama proizvodnja kreće u martu 2019. godine.

Tokom našeg razgovora nismo mogli da ne primetimo da o svom timu saradnika govorite sa iskrenim ponosom i da su odrednice koje koristite kada nabrajate uspehe uvek "mi", "tim", "moji ljudi i ja". Očigledno Vam je to naročito važno. Kakva je Vaša vizija uspešnih međuljudskih odnosa u kompaniji?

- Tako je, nisam ja ovde nikakav poglavica već smo svi mi jedan dobro uigran tim. Insistiram na zajedništvu, poverenju jednih u druge. Zato smo jedina kompanija u automobilskoj industriji u Srbiji koja je zadržala inicijalni tim do danas. Tokom prvih 6 meseci Italijani su nas uputili u posao, a od tada imamo isključivo domaće rukovodstvo, čime se, takođe, naročito ponosim. Nas spajaju iste stvari. Mi smo inteligentan narod, uporan, imali smo sve te sankcije i prepreke koje su nas očeličile, u nama ojačale želju da se istaknemo i dokažemo. Drago mi je za svakog mog "klinca" u firmi ponaosob kad vidim da napreduje. Niko u krugu ove fabrike nije građanin drugog reda. Mi se i neformalno okupljamo, imamo našu salu za stoni tenis, bilijar, teretanu, opušteno se družimo. 

Ključna stavka na Vašem receptu za uspeh jednog menadžera je motivacija. Objasnite nam kako inspirišete svoje ljude, kako Vašu želju za uspehom projektujete na tim?

- Ako znaš da motivišeš svoje ljude i stvoriš im ispravne uslove rada, sigurnost, definišeš precizne ciljeve, ako si transparentan i iskren sa ljudima, deliš sa njima sve planove, ako su tvoji ljudi deo tvoje odluke, to je uspeh. Sastajemo se, pričamo o svemu, o uslovima rada i očekivanim ciljevima. Na kraju svake godine zadajemo sebi ciljeve za sledeću, sagledavamo učinke, mogućnosti za napredovanje, bonuse, povećanja zarada, o svemu mislimo i to je jedini model da ljudi budu motivisani i zadovoljni. Ako jasno znaju šta se od njih očekuje i imaju sigurnost da će za valjani rad biti nagrađeni, to je dobar put do uspeha i za svakog pojedinca i za kompaniju. Ljudi kada dođu na posao moraju da se osećaju kao da su u svojoj drugoj porodici, da im bude zadovoljstvo što ovde provode vreme, a ne mučno. U 21. veku ne postoji nešto što ne možeš da postigneš ako imaš energiju, volju i znanje, a dobar menadžer mora da zna da tu energiju prenese na svoje ljude. Moraš da imaš ideju i maštu kako da ljude usmeriš na produktivnost. Bez straha i samo napred! 

Između motivacije i uspeha stoji veliki i ozbiljan rad. Zato je investicija u kadrove koji mogu da sprovedu ideje u delo uvek dobra investicija. Obilazeći sa Vama kompaniju, zatekli smo, između ostalog, i zaposlene koji su u to vreme učili strane jezike. Kako Sigit Srbija funkcioniše u ovom kontekstu?

- Pored toga što mora puno da se radi na motivaciji, konstantno mora da se ulaže u ljudstvo, u njihovo školovanje, usavršavanje, da im se pruži šansa da napreduju. Sarađujemo i sa Mašinskim fakultetom, dajemo šansu mladim inženjerima i zapošljavamo tridesetak njih kojima je ovo prvo radno iskustvo. 

Obilazeći proizvodni pogon bili smo iznenađeni time koliko je prostor čist, "skockan", dali ste nam slobodu da nasumice otvorimo bilo koji ormarić i uverimo se da je i svaki šraf složen "pod konac". I bez stručnog znanja, nije bilo teško zaključiti da se nalazimo na mestu visokih standarda. 

- Tako je. Proizvodnja je automatizovana u najvećem mogućem stepenu, uz učešće radne snage od 20 odsto, a odvija se po ISO/TS standardu, što je svetski standard u automobilskoj industriji i naš ozbiljan argument u sklapanju poslova. Magacini su takođe u najvišim klasama i rade po FIFO sistemu (First in, first out). Prva smo fabrika u grupi koja ima automatski sistem dovođenja sirovina do presa uz 100 odsto kompjutersku kontrolu. Imamo više automatskih stanica za varenje i jednu robotsku stanicu. Tu je opet i malopređašnja priča da svako zna šta se od njega očekuje i za šta je nadležan. Zato nema haosa, zato je Vaš utisak opravdan. Od Ministarstva rada Republike Srbije dobili smo i povelju - osvojeno 1. mesto u oblasti bezbednosti na radu. 

Sigit Srbija četiri godine zaredom proglašavana je najboljom fabrikom u Sigit grupi, a liderstvo u svakom pogledu je nešto u čemu očigledno uživate. Objasnite nam kako je Sigit postao svojevrsna model zona za celu grupaciju i kakve su Vam dalje ambicije u tom pogledu.

- Radimo sa idejom konstantnog napretka i podizanja standarda, širenja u svakom pogledu, pa smo uspeli čak i da u određenim segmentima neke službe prebacimo u Srbiju, sa namerom da se ovde radi u funkciji cele Sigit grupacije. Ideja je da iz centrale u Italiji određene službe prebacujemo ovde. Postigli smo to, na primer, u odeljenju za analizu troškova, odeljenju za Moldflow analizu (simulacija kretanja alata u presi), odeljenju za pravljenje kontrolnika... Namera nam je da sve što možemo iz centrale "izvučemo" i prebacimo ovde, da Sigit Srbija postane autonomna u tom pogledu. Od ulaska materijala do isporuke finalnom klijentu, sve sami radimo.

Naročito sam ponosan što smo mi u Sigit Srbija uspeli da napravimo jako kompleksan i neverovatno dobar program za programaciju proizvodnje, pomoću kog upravo i možemo ovako dobro da se organizujemo. Radi se na implementaciji ovog našeg sistema u sve Sigit fabrike u svetu.

"Made in Serbia" nije samo stavka na deklaraciji vaših proizvoda. Kako je samo znanje posla postalo, uslovno rečeno, srpski brend?

- Pre dve godine krenuli smo sa jednim novim projektom unutar grupe koji se zove Sigit akademija. Oformljena je sa ciljem da sve fabrike stavi u iste standarde, a kao model zona izabrana je upravo naša kompanija i svi članovi Sigit akademije su iz Srbije. Četiri su glavna stuba na kojima je "podignuta" Sigit akademija u našem slučaju - proizvodnja, logistika, kvalitet i održavanje i instaliranje alata. To praktično znači da mu učimo druge fabrike. Postali smo apsolutni broj jedan u grupi.

Ocenjujući investicionu klimu u automobilskoj industriji u Srbiji, dali ste nam veoma ohrabrujuće prognoze, pa i svojevrsnu ekskluzivu. Objasnite našim čitaocima o čemu se radi.

- Investiciona klima u oblasti auto industrije u Srbiji je jako dobra i treba zahvaliti Fiatu jer je on "povukao nogu" i pokazao drugim firmama iz auto industrije da imaju gde da dođu. Sada već u Srbiji postoje jako kvalitetni, dobri i školovani kadrovi u ovoj oblasti.

Godina 2020. biće ogromna "odskočna daska" za automobilsku industriju u Srbiji. Model 500L ima, kao i svaki proizvod, svoj životni vek, sve je to normalno. Tada, kada još jedan model dođe na Fiatove proizvodne trake u Kragujevcu, očekujem veliki porast obima proizvodnje, ponovno uvođenje treće smene i zapošljavanje novih ljudi. 

Galerija slika

Najnovije vesti iz ove kategorije