Jovana Belić: Žena u muškom svetu u kome je spojila ljubav i posao

Jovana Belić je zaljubljenik u Kragujevac, srećna što radi za jedan od njegovih simbola koji voli od malena - "Fudbalski klub Radnički 1923" i što je jedna od malobrojnih žena u Srbiji koje se na taj način bave fudbalom, po obrazovanju profesor engleskog jezika, neko ko živi urbanim, ubrzanim životom.

Jovana obožava svoj grad i oseća se privilegovanom što je u prilici da bude deo jednog od njegovih brendova - "Radničkog". Iako ima većih i lepših gradova, gde god da ode nedostaje joj duša Kragujevca, osećaj da smo "svi naši", da se, iako geografski nije mala sredina, ipak svi na neki način poznaju, makar iz viđenja, čuli su jedni o drugima. Lepo je otputovati, videti nešto novo, ali srce treperi samo kada se u povratku naziru obrisi Kragujevca, naročito Đurđevdanskog krsta, kaže Jovana. Zato i svoju budućnost vidi samo ovde i za rodni grad vezuje sve želje, ambicije, planove. Grad joj je možda najlepši rano ujutru, kada krene na posao, iako su ljudi užurbani, oseća se neka posebna mirnoća, a naročito na potezu oko Muzeja u Šumaricama i Velikog parka kuda prolazi.

Sport je pratila od malih nogu, a uvek je prednost imao fudbal u koji se razumela više od ostalih devojaka koje zna, pa je razgovore o "najvažnijoj sporednoj stavri na svetu" obično vodila sa momcima svojih drugarica. Pratila je i košarku, a iako je rasla sa mlađim bratom, ona je bila ta koja je kupovala albume i sličice spotskih ekipa, među kojima su, uz naše reprezentativce, posebno mesto zauzimali Španci.

Menadžer za odnose sa javnošću "FK Radnički" je od 2013. godine, a ponudu za posao nije očekivala kada je mesto PR-a ostalo upražnjeno, mada je bila deo tog prethodnog "saziva" i već znala osnovne tajne zanata. Još pre toga, 2009. godine, je počela da radi kao oficijalni spiker, gde se, kako kaže, našla niotkuda. Sve joj je u isto vreme bilo čudno, zanimljivo, izazovno, jer do tada nije mnogo obraćala pažnju na glas spikera kada gleda utakmice. Brzo je shvatila da joj prija takvo obraćanje javnosti, ali i da ipak nije sve uvek lako i lepo, pa joj naročito teško pada kada treba da opomene "Đavole" na tribinama. Dopada joj se što u oba posla može da maksimalno koristi svoju neposrednost u kontaktu s drugima, komunikativnost, volju da uvek i proćaska i tako upozna nove ljude.

Kad se našla u svetu profesionalnog sporta, lako se uklopila u tu priču. Kad upozna nove ljude, svi se oduševe ne samo što se žena tako razume u fudbal, nego naročito što je to njen posao, kakvim se ne bavi mnogo dama u Srbiji, već svega par njih. U muškom svetu je prihvaćena, nikad omalovažena, drug mnogo više nego kolega. Uživa u malim povlasticama koje kao žena ima, džentlmenskim gestovima, pažnji koju neminovno privuče. Stadion je brzo postao njen drugi dom, pa i svoju kancelariju tretira jednako kao i svoju sobu, uređujući detalje tako da joj bude što prijatnije.

Mada ne sme navijački da vodi utakmicu, u njenom glasu se ipak može osetiti nijansa radosti kada "Radničkom" ide, dok golove protivničke ekipe saopštava daleko ravnodušnije, ali, naravno, bez negativnog stava. Emotivno proživljava svaki lep ili težak trenutak "Radničkog", a veliki je optimista do poslednjeg minuta aposlutno svakog meča, ma koliko rezultat bio beznadežan. Seća se da nije želela da veruje da je kraj ni kada je na "Partizanovom" stadionu "Radnički" gubio 3:0 od ovog tima, ali je ipak uspeo da postigne makar pogodak za čast, mada je izgubio 5:1. Pošto putuje sa igračima, smatra privilegijom što može da oseti talas pozitivne nergije nakon pobeda, a čak i kada se znalo da klub ispada u niži rang takmičenja i da je otpisan od svih, nikada neće zaboraviti slavlje nakon istorijske pobede nad "Zvezdom" u Beogradu prošle godine, kada Kragujevčani nisu čak imali priliku ni da igraju u svojim dresovima. Svi ostali porazi značili su muk u autobusu, teskobu sa kojom se svako u sebi bori, a Jovani su takvi trenuci pokazali da se posao jednog sportiste ne završava kad i utakmica, već da, sem u pripremi meča, nakon njega usledi daleko teža analiza i najsitnijih detalja i da se svako pita da li može bolje i koju grešku je napravio.

"Radnički" je ljubav i posao, a voljenom klubu želi, naravno, povratak u fudbalsku elitu Srbije, ali pre svega da stabilno stane na noge i ojača sve strukture, kako bi danima stare slave dodao nove i dugoročne uspehe. Jovana smatra da se Uprava lavovski bori upravo za ove ciljeve, a svoju poziciju u klubu vidi nadgrađenom bavljenjem marketingom, koji sada gotovo da ne postoji. Volela bi da vodi šop, pregovore sa sponzorima, radi na promociji brenda i nada se da će to vreme zaista doći. Svetlu budućnost vidi uz posvećivanje mnogo pažnje omladinskoj školi, ali je svesna da ne može sve i odmah, i veruje da bi se s boljim rezultatima na stadion vraćala i publika u većem broju, a i mališani s vizijom da i oni jednog dana budu ti kojima se aplaudira zbog uspeha na travi "Čika Dače".

Ne zapostavlja ni engleski jezik koji je studirala, ali sebe ne vidi kao profesora u školi, već više voli da radi sa decom pojedinačno. To objašnjava time što je perfekcionista i želi da se maksimalno posveti svakom svom učeniku i pokloni mu svu moguću pažnju dok mu prenosi ljubav prema jeziku, a to ne bi bilo izvodljivo u razredu sa 30 đaka. Obično joj kažu da ume da prenese znanje, a ovaj deo posla za Jovanu je i način da se opusti. Uz to, radi i na prevođenju, a srećna je kad može da da ukrsti veštine radeći kao spiker na utakmicama koje imaju međunarodni karakrer i zahtevaju dvojezičnost. Zanimljivo joj je da spikeriše i za "Ekonomac", naročito pamti Ligu šampiona kada je pobrala sve komplimente i za španski jezik koji je na fakultetu učila kao drugi, pa ima ideju da radi na usavršavanju hispanistike. Takođe, volela bi i da se kao nekad ponovo uživi u čitanje engleske književnosti na maternjem jeziku čuvenih pisaca poput Šekspira.

Zbog svega, sebe smatra privilegovanom što su joj se kockice u poslu uvek sklapale baš onako kako je želela i kaže da, kada bi trebalo da ponovo pravi sve poteze, u izborima ne bi aposlutno ništa promenila. Srećna je što joj je niz srećnih okolnosti i odluka omogućio da se i sa teškim situacijama suočava sa uverenjem da će sve lakše prebroditi jer radi ono što voli. Kaže da je posebno lep osećaj da kada se probudiš jedva čekaš da odeš na posao i da to čoveka gura napred i onda kada ima loš dan, kada je bolestan, kada ne ide, kada plata ne stiže na vreme.

Jovana vodi aktivan, urbani život i neko je ko je retko u kući, mada dođe i poneki dan za punjenje baterija uz televizor i porodicu, kada joj baš prija to što je makar na kratko "drži mesto". Po gradu je možete sresti svuda gde ima ljudi, gde je živa atmosfera i gde se pije dobra kafa, što praktikuje kao neizbežni svakodnevni ritual. Radnim danima ustaje rano i većinu vremena provodi na "Čika Dači", teško joj ne pada što uvek iskrsnu obaveze zbog kojih mora da "juri" po gradu, a kada dođe vikend u kome je "Radnički" domaćin utakmice, na stadionu je od jutra do mraka. Veče je rezervisano za izlazak na neko od popularnih mesta, a nedelja uglavnom za šetnje, kafenisanja... Iako učestalo obilazi okolna mesta u kojima ima društvo ili ode iz radoznalosti da vidi kako se tamo mladi provode, najbolja zabava je ipak u Kragujevcu, među svojima, društvom, kolegama. Svoje goste koji prvi put dođu u Kragujevac obavezno "upozna" sa grafitom "Sinovi kragujevački", za koji smatra da je postao jedan od urbanih simbola grada, pa i kada ljudi koji je znaju samo prolaze ovuda, gotovo uvek joj porukom o grafitu šalju pozdrav iz njenog grada. Nezaobilazan je i obilazak "Čika Dače", a naročito se u muškom društvu "pravi važna" što ima priliku da bude domaćica jednog stadiona, kultnog mesta.

Ranije je vežbala u teretani, ne samo zbog izgleda, već zbog zdravlja pre svega, a sada, ako sebi nešto zamera, to bi možda bilo upravo to što ne pronalazi dovoljno vremena za rekreaciju. U letnjem periodu nezaobilazna su kupališta, a u svako doba najlepše joj je na zatvorenom bazenu gde nema mnogo gužve. Posle noćnog kupanja oseća se preporođeno, rasterećeno, te je sada to mesto gde redovno spaja sport i rekreaciju. Višegodišnji ritual, jutarnje trčanje po Šumaricama, praktikovala je do nedavno, ali je sada posao potpuno uzurpirao njeno vreme.