Kragujevčani u prilici da gledaju mjuzikl “Mamma Mia!”

Kragujevčani će biti u prilici da u subotu, 22. oktobra, gledaju mjuzikl “Mamma Mia!” u Pozorištu na Terazijama, organizovanim polaskom iz Kragujevca.

Odlazak na ovaj mjuzikl organizuje professor književnosti Prve kragujevačke gimnazije Mario Badjuk, koji se već uspešno bavio ovakvim organizacijama.

Cena , u koju je uključena karta (parter) i prevoz iznosi 2000 dinara. Zainteresovani se mogu javiti na brojeve 060/310-0831 i 065/310-0830.

„Mamma Mia!” je jedan od najuspešnijih savremenih mjuzikala na svetu koji je osvojio Brodvej i na desetine pozorinica širom sveta. Stoga se kao najlogičnije nameće pitanje: u čemu se sastoji tajna ogromnog uspeha mjuzikla „Mamma Mia!“? Naravno da je jedan od mogućih, i sigurno ozbiljnijih razloga, muzika grupe ABBA. Ali, nije „Mamma Mia!“ prvi mjuzikl koji koristi popularnu muziku. Upravo je na Brodveju kolosalno propao mjuzikl „The last ship“ čija je muzička osnova bila Stingova muzika. Nije pomoglo ni što je ovaj planetarno poznati muzičar lično zaigrao u predstavi.

Izgleda da je u slučaju „Mamma Mia!“ proradilo i nešto što se često lako gubi iz vida kada je reč ne samo o mjuziklu. Iza svakog uspešnog projekta „stoji“ vesela, tužna, dramatična, sentimantalna - kakva god, ali na kraju krajeva dobro ispričana priča. Ako nje nema, nema ni predstave. Čak i kada je reč o plesnom projektu. I šta se se još zbilo u slučaju mjuzikla „Mamma Mia!“? Dobitna kombinacija je rođena spajanjem priča o nestašnoj Sofi i njenoj potrazi za identitetom, o Doni koja traga za izgubljenom ljubavlju i njenim muškarcima i muzike grupe Abba.

Mjuzikl “Mamma Mia” je sa engleskog prevela i uradila prepev pesama Najra Krvavac Perišin, a u autorskom timu su još i Mojca Horvat (koreograf), Aleksandar Denić (scenograf), Bojana Nikitović (kostimograf), dok muzičke aranžmane radi Milan Nedeljković, koji će i dirigovati zajedno sa Vesnom Šouc. Dramaturg je Slobodan Obradović, a lektor Radovan Knežević.

Inače, mjuzikl sa hitovima grupe "ABBA" od svetske premjere u Londonu izvođen je u 40 zemalja, videlo ga je 50 miliona ljudi, a doživeo je i uspešnu ekranizaciju. Posle Beograda dobiće svoje verzije i u Zagrebu i Ljubljani.