Stojadinovićeva analiza: ZAGLUŠUJUĆA TIŠINA

Prekjuče je održana, tj. samo započeta jedna od najčudnijih sednica gradskog parlamenta u Kragujevcu od početka višestranačja, sigurno najneobičnija u mojoj 12 godina dugoj odborničkoj karijeri. Naime, sednica vrlo proceduralnog karaktera se pretvorila u maratonsku, koja je posle preko 15 sati rada usvojila samo 5 od 35 predviđenih tačaka dnevnog reda. Povod za ovakav razvoj situacije je konstatno odbijanje vladajuće većine da raspravlja o temi „Servis“ i plaćanju skoro 300 miliona dinara privatniku za zemljište koje je u suštini gradsko, koje je opozicija predlagala kao zasebnu sednicu i kao dopunsku tačku dnevnog reda. Onda je opozicija došla na jednu genijalnu ideju, doduše više kao metod koji je patentirao bivši potpredsednik Demokratske stranke Slobodan Gavrilović u republičkom parlamentu devedesetih godina. Nisam bio prisutan ali verujem da je predlog došao od Veroljuba Stevanovića koji je tih godina sedeo u parlamentu sa pomenutim Gavrilovićem. Stvar je prosta, svaki odbornik opozicije, a ima ih 36, koristi svoje vreme od 5 minuta po svakoj tački dnevnog reda, sa tim što šefovi odborničkih grupa a ima ih 11 koriste po 10 minuta, i svo vreme ćute. Ne krše poslovnik, ne izlaze iz teme da rizikuju opomenu, i mnogo nerviraju vlast. To je ugrubo, oko 240 minuta po svakoj tački dnevnog reda, bez replika i povrede poslovnika, što bi za 35 tačaka dnevnog reda dovelo do trajanja sednice od 190 sati odnosno više od sedam dana. I ono što sam video na prenosu, predstavnici opozicije su bili rešeni da idu do kraja. Bukvalno svaki odbornik se javljao po svakoj tački dnevnog reda i otćutao svoje vreme. Predstavnici vlasti su prvo negodovali, nervirali se, a onda kako su sati prolazili pomirili su se da će sednica dugo trajati, a onda vršili pritisak na svoje šefove da prekinu sednicu. I posle završene 5. tačke dnevnog reda predsednik Skupštine grada je sednicu prekinuo i nastavak zakazao za 10. maj. Neko reče da je kragujevačka opozicija na ovaj način održala čas demokratije celoj Srbiji, i društvene mreže, ali i mediji su se ceo dan bavili ovom temom i možemo slobodno reći – OPOZICIJA JE JUČE POBEDILA!

Pozabavio bih se nekim činjenicama koje bih podelio sa čitaocima. Prvo poruka za građane Kragujevca i za lokalnu vlast – KRAGUJEVAC IMA OPOZICIJU! I to ne bilo kakvu, svakako neki čak i izuztno opoziciono nastrojeni glasači imaju više ili manje simpatija prema različitim članovima opozicionih grupacija, ali najbitinije je ono što opozicija svojim delovanjem pokazuje a to je jedninstvo, spremnost na beskompromisnu borbu, i čvrstinu (skoro 5 meseci posle izbora opozicija je ostala na osvojenih 36 odbornika). Okolnosti su se promenile, vlast naviknuta na „opozicione“ odbornike koji su „spavači“ i prelaze kao u poslednjem ili pretposlednjem izbornom ciklusu u SNS, je dobila prave opozicione predstavnike koji su namerni da posle sledećih izbora budu vlast i nisu spremni na kompromise. To je ono što građani i birači cene, uz već pomenuto jedinstvo mladih političara i starijih prekaljenih političkih vukova, te profesionalno ostvarenih doktora i ozbiljnih društvenih aktivista koji su toliko „legli“ jedni drugima da to nije dugo, da ne kažem i nikad, viđeno na kragujevačkoj političkoj sceni. 

Što se predstavnika vlasti tiče, pre svega ovde mislim na najvažnije, gradonačelnika i predsednika Skupštine, moraju da shvate da su se okolnosti promenile i da oni moraju da se menjaju. Nema više „lakih poena“, lakog donošenja odluka i kratkih sednica. Vodiće se rovovski rat za svaku odluku za svaku tačku, za svaki zarez. Ja sam imao sreću da kao šef odbornika prvo vladajuće, pa posle najveće opozicione grupacije sarađujem sa pokojnim Goranom Kovačevićem koji je imao parlamentarnog iskustva, imao zavidan nivo političke tolerancije i diplomatije, i bez obzira što nismo bili na istim stranama tokom cele političke karijere vrlo lako smo otklanjali ovakve probleme. Sada, čini mi se da bi predstavnici vlasti voleli da nema opozicije, nema tolerancije, gube se čak i osnovi parlamentarzima. Jer gospodo, ne može se u demokratskim društvima ignorisati stav grupacije za koju glasa 42% građana Kragujevca, moraju se otvarati teme, i one koje vam nisu po volji, jednostvano imate argumente pa branite svoje pozicije. Predsednik Skupštine grada mora da dostigne taj nivo da mu svi odbornici budu delimično zadovoljni, oni iz vlasti jer su odluke usvojene, a oni iz opozicije jer im je dozvoljeno da iskažu svoje stavove, da dobiju prostor da se obrate svojim biračima, pa nekad i da pomalo izađu iz teme, jednostavno tako se gradi poverenje između ljudi, donese to rezultat u međuljudskim odnosima na kraju. Ipak smo mi mali grad, iako ga volimo najviše na svetu, šetaćemo njime i kad se završe mandati, ne bi trebalo stvarati neku zlu krv. Ali stvari kao što su ovih 300 miliona, kao što je Tržnica, gradski prevoz, Arsenal, Trg Radomira Putnika, fasade... su neke stvari koje moramo isterati do kraja. Da nam se u budućnosti ne bi više dešavale.

Autor je Bojan Stojadinović, član IO ZZŠ, bivši odbornik Skupštine grada Kragujevca u tri mandata