Radio uživo
Kragujevčanin Dušan Đurić Ćure otisnuo se u pustolovinu, tokom koje će obići Indokinu, plan mu je da poseti Vijetnam, Kambodžu i Tajland. Portal InfoKG će u narednom periodu objavljivati putopise i fotografije ovog Kragujevčanina sa putovanja za koje kaže da je davno poželeo.
U celosti i verodostojno Vam prenosimo Ćuretov putopis napisan u jednom dahu, a on Vam se unapred izvinjava na greškama.
Povratak iz Cu Chia prolazi u spavanju. Organizam se polako privikava na 5 sati razlike u vremenskoj zoni. Stizemo u Ho Shi Min i izlazimo ispred muzeja rata. Vlada, inace odlican vodic Manga tripa, upozorava na potresne slike koje se nalaze u muzeju. Uzimamo karte i pravac muzej. Postoje trenutci i dogadjaji koje covek mora videti ali jos brze i zaboraviti. Ovo je jedan od njih. Vijetnamski rat je plod americkog imperijalizma pod plastom ' zastite naroda od nadiruceg komunizma'. Kada je Vijtnam stekao nezavisnost nakon drugog svetskog rata, i kada je Vijetnam podeljen na Severni i Juzni po 17 paraleli, na Zenevskoj konvenciji 1954 godine je dogovoreno da ce se odrzati u drzavi nakon kojih bi se izabrala jedinstvena vlada. Naravno da su amerikanci to izminirali i kada je doslo do pokusaja ujedinjenja krenuli su sa intervencijom. Za vreme rata je poginulo 3 miliona vijetnamaca, od cega 2 miliona civila, i 56 000 amerikanaca. Zversva koja su pocinili ametikanci su pokazana na fotografijama. Bukvalno, ali bukvalno, vise puta me je oblio hladan znoj gledajuci slikane strahote. Mislio sam da su bombardovanja napalmom bila najveci uzas rata ali sam sada, obilazeci deo gde je objasnjen americki projekat ' Agent Orange' zanemeo. Zlocin koji se meri sa gasnim komorama, tj gasna komora na otvorenom. Amerikanci su imali nekoliko 'projekta' nazvanih agent za prskanje iz azduha radi unistavanja suma i ubijanja ljudi u tom podrucju. Najsuroviji je bio Agent Orange koji je koristio Dioksid, otrovnu supstancu cijih 65mg moze pobiti grad od 8 miliona ljudi. Razmere unistenja su bile stravicne. Ne mogu a i ne zelim da opisem slike dece koja su se radjala nakon toga. Na sve lice osim na ljudska bica. Ovakvu razmeru uzasa je nemoguce ni pretpostaviti. Jednostavno ne mogu da zamislim koliki krvnik, ludak, psihopata....jos nije izmisljena prava rec za ljude koji su to naredili i sproveli. Vrlo, vrlo potresen nastavljam dalje sa teskom mucninom i razmisljanjem, kakav uzasan kraj sledi naciji koja ovoliko zla nanosi svuda po svetu. Na sledecim spratovima i dalje slike ne ratnih strahota, nego kataklizme coveka kao razumnog bica. Izlazim iz muzeja sa zeljom da udahnem vazduh kao da ce on istisnuti svu teskobu koju nosim. U dvoristu razne borbene masine i avioni. A da. Fascinantna je i spoznaja da je general severnovijetnamske vojske, Djap, koji je ponizio amerikance u velicanstvenoj ofanzivi TET preminuo u 102 godini.
Odatle krecemo ka Palati Ujedinjenja cije je zauzimanje od strane vojske Severnog Vijetnama znacilo i kraj rata. Zgrada izuzetnog ponosa Vijetnamaca. Karakterisu je uredjena kongresna sala i bista Ho Shi Mina j zastava sa srpom i cekicem. Prelepo uredjeno dvoriste u kome pravimo nekoliko sliks. Naravno vadim zastavu koju sam poneo i eto vec atrakcije. Pritrcavaju Vijetnamci da se slikaju samnom. Inace izuzetno ljubazan narod. Ispred se nalaze dva tenka na koja su prva usla u grad sa imenima posada. Prolazimo kroz definitivno najuredjeniji deo Sajgona. Kako ulice, tako i parkovi kroz koje setamo. Odatle setnjom, tj tvrdom borbom sa skuterima za prelazak ulice stizemo do Katedrale koja je kopija Notr Dama iz Pariza, jer su je francuzi i napravili. Idpred je ogroman kip Device Marije. Prekopita je najlepsa zgrada u Sajgonu - posta gde se nalazi slika sa likom Ho Shi Mina. U posti kao da je vreme stalo pre 70 godina. Drvene govornice su pretezno prazne osim nekih u kojima se nalaze bankomati. Na zidu velika slika Ho Shi Mina. bas lepa zgrada kako iznutra tako i spolja. Spustamo se do Sajgonske opere koja je isto interesantna zgrada ali nista toliko specijalno. Deo grada koji pleni je centralni trg sa bistom Ho Shi Mina. Iskreno ocekivao sam veci kult lika i dela oca nacije. Rodjen 1890 kao Nguyễn Sinh Cung, bio je prvi sekretar Komunisticke partije Vijetnam, premijer od 1945 do 2955 i predsednik od 1945 Severnog Vijetnama do smrti 1969 godine. Bio je prvi covek narodnooslobodilacke vojske vijetnama i Viet Conga za vreme vijetnamskog rata. Poznat po to.e sto ne porazi Francuze u bitci kod Điện Biên Phủ i tako oslobodio Vijetnam kolonijalne vladavine.
Nailazimo na Ben Tnan glavni gradski buvljak. Kopije svega i svacega, ali ima i kvalitetnih stvari. A iskopirali su sve pa sve mislim da sam malo detaljnije trazio verovatno bi i kopiju sebe pronaso !!!! Spustamo se i do muzeja umetnosti i grabim poslednjih 15min prd zatvaranje. Dosta veoma lepih slika. Izlazimo i krecemo u deo grada, tik uz nas hotel gde su klubovi i restorani. Znaci od fenomenalno sredjenih do katastrofalnih bircuza. Dragan i ja sedamo u jedan od najlepsih i udaramo po Tigeru. Inace tri vrste piva koja sam video su Sajgon, Tiger i 333. Ok su piva, cak sta vise Sajgon specijal odlicno. Malo caskamo sa konobarom, inace ovde svi govore engleski i pravac da se nadjemo sa ostatkom grupe koji su u nekom Sky baru. Naravno omasimo zgradu i odemo u najbolji sky bar na krovu najvece zgrade u Sajgonu. 300 000 donga je ulaz sa jednom konzumacijom, sto je oko 15$. Pogled fantastican, zastaje dah od njega. Ceo Sajgon na dlanu ali ceo !!!! Bas bas vrhunska ekskluziva. Vrhunska. Posto smo omasilli Dragan uzima lokaciju gde je ostatak gruoe, odbijajuci moj savet da spojimo konobara iz jednog i drugog bara da se objasne i krecemo da lutamo pi Sajgonu. U sustini to mi odgovara jer krecem da ga upoznajem nocu. Retko koji a verovatno nijedan nije lepsi danju nego kada je nocu osvetljen. Jedno dobrih sat vremena lutanja i prolazenja kroz svakakve ulice koje pokazuje ono drugo lice Sajgona, prljavstinu i siromastvo. Stanovnike koji su prebedno obuceni i koji sede po prasini. Tuzno. Takoreci kao u svakom velikom gradu u zemljama u razvoju, ogromna disproporcija. Napokon nalazimo bar ali svi su ec otisli tako da ostajemo da popijemo pice. Atmosfera je vrh. Mala vijetnamka dj zakuvava ubija, na sank se penju dvoje i pocinje koncert na matricu. Odlicni su. Odlicni. Klijentela u baru kao iz brus lijevog filma 'Veliki gazda'. Znaci ja placem. Onako nuski, sa tompusima, malo matoriji a u krilima vrhunske klinke. Kad ustanu da igraju suze krenu. Presmesno, ali se vidi da au u opasnoj kinti jer pivo kosta 8 evra a kod njih pun sto viskija. Pogled cudo, muzika malo stariji hitovi al ga mala gruva ekstra i onda se popese na sank tri striptizete. Sve se ovo desava na terasi. Odjednom upalise prskalice svud oko restorana. Fenomenalno, ali fenomenalno. Umor stize a sutra se obilazi delta Mekonga pa krenusmo na spavanje, vec je 1 sat.
Posto nismo razumeli da je kretanje u 7:30 vec smo mislili da je u 8, tako su nas i svi docekali kad smo sisli na recepciju. Cak je i Vlada vodic bio malo ljut, sto je prosto neverovatno. Pakovanje u kombi i pokret ka delti. Ponovo prolazak kroz gradsku guzvu iako je 8 ujutru. Na putu mi skrecu paznju spomenici, grobovi u sred njiva. Ne klasicna groblja, nego samo jedan ili dva groba u sred njive. Pitam vodica o cemu se radi i on odgovori da je to iz dva razloga. Prvi, jer su u staro foba krokodili i tigrovi iskopavali nocu leseve i jeli, pa su zbog toga sahranjivani daleko od kuce, u sta me nije bas ubedio i drugi, da se roditelji namerno sahrane tu da potomci ne bi prodali njivu i procerdali novac. Ovo mi je verovatnije. Svracamo do budistickog hrama gde nam vodic objasnjava o budizmu. Ok. Nesto nacujem ali nisam bas zainteresovan za njegovu pricu jer mu je engkeski sa teskim vijetnamskim naglaskom a mnogo njih ga je ucilo po onoj Vukovoj 'citaj kako je napisano' pa su nekada malo tezi za komunikaciju. Krenemo da udjemo u hram kad na stepenicama godina 1973. Hvala braco budisti sto me tako docekaste. Nastavljamo i stizemo do mesta gde se ukrcavamo u brodove za plovenje deltom. Na brzinu kupim jos jedan vijetnamski sesir od bambusa i pravac brod. Vreme idealno. Oblacno a toplo. Mekong polumiran tako da talasi daju oravi osecaj prelaska jednog kraka reke zivota. Stizemo na ostrvo gde probamo vino od kokosa ( vec ga pio u Keniji ali sa ovim nema dodirne tacke) i caj koji je bio vrhunski. Malo slikanja sa pitonom koji je atrakcija i Vijetnamskom porodicom i nazad u camac do mesta gde lrelazimo u male da bi plovili rekom. Prolazimo pkred jednog ostrva, inace delta ima cetiri ostrva zlatni rog, ostrvo kornjaca gde nam vodic pokazuje male kucice i objasnjava da su to ljudi koji su ziveli na reci ali da im je drzava sada dala zemlju. Naime ti ribari su sa porodicama ziveli na brodu i putujuci duz reke zaradjivali za zivot. Prelazimo u male camce po cetvoro i krece jedan od najlepsih delova putovanja. Krstarenje deltom Mekonga. Vodic nas upozorava da ruke drzimo u camcu da nas neka zmija ne ujede jer ima i otrovnica. Nekada je bilo i krokodila ali ih vise nema. Plovidba je fantasticna, vrh, bas ono sto sam potajno ocekivao. Mala trka izmednu camaca i mir i tisina reke koju remeti nase odusevljenje. Stizemo do mesta iskrcavanja gde nas cekaju tanjiru sa vocem, nesto nikada ni video ni lrobao, i lokalni akusticni bend na tradicionalnim instrumentima. Uz muziku polaga raznosimo voce i obilazimo standove srljana koji prodaju suvenire. Uzimam malu cinijicu od kokosa za uspomenu. Odatle pravac u fabriku karamelnih bombona od kokosa, ali kako, u cetama koji vuku mali konji. Vrh. Stizemo i posmatramo tehnologiju lravljenja bombona. Primetim cicu koji kunta u jednoj lezaljci pa oridjem da ga slikam. Dafose nam i da probamo rskiju iz velike plasticne gkase u kojoj se nalazi zmina i skorpija. Trgnem naiskap i umal da povratim al gde da se obrukam ba me Buca zeza poske ceo zivot. Odatle ponovo u camac i odlazak na rucak. E tu nam iznose cudo za klopu a glavna atrakcija neka riba Bog ce ga znati kako se zove. Atmosfera vrhunska, svi malo ogladneli a klopa prste da polizes. Mnostvo vijetnamskih specijaliteta. Prvi put se najedo ko vovek. Kad zavrsismo odvedose nas da nam ookazu bazen sa krokodilima i kaveze sa bodljikavim nekim zivotinjama. One su orelepe i oreumiljate. Videh sa strane dosta visecih lezaljki koje su pistavljene za kuliranje posle klope i odmah se zavalim u jednu. Prefivno. Ustajanje, pravac camac i povratak na obalu Mekonga. Voznja minibusom do hotela prolazi u dremanju. Stizemo i prava na tudiranje i na kafu i tortu jer je Goci rodjendan. Olustena atmosfera se zavrsava posetom satorima na trgu gde se spremaju svi vihetnamski specijaliteti ali nista ne pojedoh jer je rucak bio vrh. Vec hvata mrak, ovde se smrkava oko 18h jer su blizu ekvatoru, te krenusmo u nocni obilazak Ho Shi Mina. Stigosmo do trga sa bistom Oca nacije koji osvetljen predstavlja pravu atrakciju grada. Malo slikanja, kuliranja i setnja do znamenitosti grada. Svracanhe na buvljak za kupovinu suvenira i majci, medjutim problem mi je velicina majce jer njihov 2xl je manji od naseg. Inace majce su oko 3 evra loseg kvaliteta a 12 boljeg, tako da uopste nisu oovoljne. Povratak u hotel gde se grupa vec zakucala u jedan restoran pored tako da tu lresedosmo jedno 3 kvalitetna sata. Pravac soba jer sutra je put za Phnom Len, glavni grad Kambodze zakazan za 8 sati. Ustajemo, brzinsko pakovanje i pokret za Kambodzu. Ho Shi Min ( Sajgon ) ostaje iza mene i polako nestaje u daljini, ali kao da se namerno smanjuje da bi mogao stati u moje srce.
Tạm biệt Việt Nam
