Ćuretove pustolovine po INDIJI (Treći deo)

Kragujevčanin Dušan Đurić Ćure, poznat kao strasni ljubitelj putovanja, otisnuo se u još jednu pustolovinu, a ovoga puta njegovo odredište je Indija. Portal InfoKG objavljuje Ćuretove putopise i fotografije. 

U celosti i verodostojno Vam prenosimo Ćuretov putopis napisan u jednom dahu, a on Vam se unapred izvinjava na greškama.

Jes da imam 2 sedišta al noćna vožnja je noćna vožnja. Obrći, okreći, i ništa. Ustvari uhvati se tu malo sna al si ubeđen da oka nisi trenuo. Indijski autoputevi su top, samo imaju neku foru za horizontalno upozorenje, jedna 20tak malih ležećih, pa kad naletiš na to ceo bus ko da je u disku na podijumu. Nije to toliko strašno za bolje buseve, al ovaj naš baš ne da nije ulepo sa amortizerima, već uopšte "ne govori". Stadosmo pred samim gradom na mali, jutarnji, predah i pravac u hotel. Prolazak kroz grad ne da ne obećava nego baca u ludilo. Hotel odličan, ima i bazen ali ovde samo monsun menja vodu, tako da neka hvala. Smestismo se u hotel, svi bi malo da odmore, al ja pun gas do "svetog jezera".

Puškar je hramski grad i mesto je hodočašća za Hinduse i Sikhe. Većina hramova i gata u Puškaru je iz 18. veka i kasnije, jer su mnogi hramovi uništeni tokom muslimanskih osvajanja na tom području. Gat je mesto u jezeru koje pripada određenom hramu, koji je iznad stepenica koje su ustvari plaža za taj hram. Najpoznatiji među Puškarskim hramovima je Brahma hram sa crvenim šiljcima. Hindusi ga smatraju svetim gradom, posebno u šaktizmu, a konzumacija mesa i jaja je zabranjena u gradu, pa se smatra prestonicom veganske hrane, a takođe je zabranjena i konzumacija alkohola. U centru grada, mislim naselja, daleko je ovo od grada, je sveto jezero ne tako veliko, možda 400 metara u prečniku. Oko njega je nikao grad tako da je jezero okruzeno građevinama, tj hramovima  koji svaki ima svoj Gat, deo jezera gde se kupaju hodočasnici koji dolaze u taj hram. Najveći i najposećeniji je Bramin gat, jer je Pushkar jedino mesto gde je podignut Bramin hram. E sad što je to tako. Brama ( stvaralac) jedan od tri vrhovna boga u hinduizmu, druga dva su Višna i Šiva, je trebalo jednog dana da održi neku ceremoniju na jezeru ali za nju mu je bilo potrebno prisustvo žene Savatri, al ona nešto taj dan u gužvi pa zaboravi, a on mora da krene u tu ceremoniju jer je mnogo ljudi bilo i on izabere neku drugu ženu, Gajatri, i krene sa tim obredom. E onda uleti Savatri i to rasturi sve a njega ispreskače i kao kazna mu je to da ne može da ima hramove svuda nego samo u Puškaru. Aj ako tako kažu.

Upeklo Sunce a ja udario da obilazim ko u inat. Nije frka kad ideš nekim prolazima, ili uličicom oko jezera, frka je kad dođeš do stepenica i siđeš na plato jer moraš bos a beton gori. Al aj, što se mora nije teško. Pređoh prvo preko nekog mostića koji odvaja jezero od nekog manjeg koje je presušilo al sigurno za vreme monsuna to je prepuno vode. Bacim pogled kad dole nekoliko krava jede na nekom đubrištu, scena da se onesvestiš. Preko mostića do nekog hindu hrama, prazan, tanak, tako da se spusti na jezero. Jezero prljavo da je to havarija,  znači kao neka ustajala žabokrečina. Krave se šetaju po obali i stepenicama, uriniraju, pa čak i ono ddugo, tako da sve ymrdi na njih. A za to se niko ne uznemirava. Ulaze oni na neke konopce u vodu da se "osveštaju", šta reći...krave se slobodno šetaju, piju vodu iz jezera, leže u sred prljavštine, ma ludilo. Udari preko kroz jedan prolaz kad sa druge strane "sveta krava", susret oči u oči...pomerih se za svaki slučaj. Obiđo ceo krug, tu te vaćare da ti urade skidanje čini, "operu" dušu i udare tačku na čelo. Ne dam se ja, tvrd u veri u ovo vreme posta. Zabodoh u Mango caffe, tu se svi skupljamo, da pojedem nešto, ne može više posna plazma. Napravi mi nešto od povrća i super je. Neke posne kuglice. 

Nazad na neke klupice da gledamo "veličanstveni" zalazak Sunca. Dobra je fora tu, to je neki gat i ima trgić sa klupicama a dole stepenice do vode. Sviraju neke instdumente, pravi se atmosfera, napuni se sa ljudimo. A zalazak, a zalazak.... i u Šumaricama zna da ubode bolji, al aj. E sad na veče indijske muzike i plesa u Mangu. Dođe ekipica muzičara, malo čudniji instrumenti, a šef orkestra udara sa dve kašike po obrnutom metalnom tanjiru. Jesu malo tanji sa instrumentima al dobar zez prave. Tu su i neke dve ribe u nošnji koje igraju njihove plesove, sve u svemu prelazna ocena.
Zakucavanje u krevet, kao Džordan sa penala.

Danas se obilazi samo Bramin hram, pa se malo duže odspavalo. Svi u tuk tukove i vožnja pa mnogo je 5 minuta. Da bi došli do Braminog hrama prolazi se kroz brdo tezgi, najviše tekstila jer je ovo mesto poznato po tekstilu. Ispred nas sačeka vodič, kulturan, uljudan, dobra žvaka, pogođen što bi rekli. Zabranjeno slikanje al on, prekaljeni borac, iskuka za jednu i to baš mene. E tu krenubmalo sa istorijom mesta i hrama. Veruje se da je Puškar mesto gde je Brahma vršio pokoru veoma dugo i stoga je jedino mesto gde se nalazi hram hinduističkog boga stvoritelja. Prema Padma Purani, kada je Brahma odlučio da ode na zemlju i dospeo u oblast sadašnjeg Puškara, ušao je tu u šumu, punu mnogih drveća, puzavica, niskog rastinja, ukrašenu mnogim cvećem, ispunjenu pemama mnogih ptica, prepunu mnogih zveri. Toliko se lepo osećao da je ostao hiljadu godina u Puškaru, i nakon toga jecbacio lotos na zemlju od čega je zemlja zadrhtala do srži. Deve su takođe bili potreseni i ne znajući šta je izazvalo preokret, otišli su da traže Bramu, ali nisu mogli da ga nađu. Višnu im je rekao razlog potresa i odveo ih u Puškar da upoznaju Brahmu. Međutim, nisu mogli da ga vide i Vaju i Brihaspati su im predložili da meditiraju prema vedskim obredima kako bi mogli da vide Bramu. Posle dužeg vremena, Bog-tvorac im je postao vidljiv i upitao ih zašto su tako ojađeni. Deve su mu ispričale o metežu izazvanom ispuštanjem lotosa iz ruke i pitali su ga za razlog. Brahma ih je obavestio da demon po imenu Vajranabha koji je uzimao živote dece čeka tamo da ubije bogove, ali je Brahma doveo do njegovog uništenja tako što je ispustio lotos. Pošto je tamo ispustio lotos, to mesto je ostalk poznato kao Puškara, veliko, sveto mesto koje posvećuje, koje daje verske zasluge

Puškar se pominje u Ramajani, Mahabharati i Puranama, što ukazuje na njegov značaj u istorijskoj i verskoj tradiciji hinduizma. Samim tim je bio i meta raznih osvajača pa je često menjao carstvo kome je pripadao. 

Hram vala ništa specijalno, neka platforma gde se popenješ i vidiš dve statue, jedna je rana, druga Savatri i to je to, ali bukvalno !!! Na zidovima dvorišta zalepljene mermerne table sa imenima, ima i po podu, i taman kad sam pomislio da im to nadgrobne ploče kad mi objasniše da su to sponzori. E sad negde negde sa zida otpala ploča pa se zezamo da taj nije dao drugu ratu.

Uveče odlazak do pustinje Tar na kamilama i piseta nekom selu domorodaca. Vala jahao sam kamile milion puta tako da preskačem tu aktivnost, već krećem u novi obilazak jezera i u kupovinu u bezbroj uličnih radnji. Cene smešne, ovde je sve osim alkohola prejeftino. Ponovo do Manga na piće i malo druženja i pravac krevet. 

Ustajanje i kretanje u obilazak hrama posvećenog Braminoj ženi Savatri. Tuk tuk pa mala žičara. Hram je na vrhu najvišeg brda oko mestašceta. Popeli se žičarom kad tamo milion majmuna, havariju prave. Hram isto ništa posebno, udaris u zvono malo i na zidić sa koga se spušta pogled na celo jezero. Samo to i igra sa majmunima vredi. Ponovo u grad među mnoštvo krava koje se slobodno šetaju. Kazu da u Puškaru ima 15 000 stanovnika a 10 000 slobodnih krava. Ovde de održava i največi, čuveni, sajam kamila. Puškarski vašar traje pet dana i ovih pet dana je period opuštanja i veselja za meštane. Ovo sajamsko vreme za njih je najprometnije, jer je ovo jedan od najvećih stočnih sajmova u zemlji. Životinje, uključujući preko 50.000 kamila, se dovode iz udaljenih mesta da bi se prodale. Sve kamile su oprane i ukrašene, neke su ošišane da formiraju umetničke šare.

U centru mesta je veliki hram Sika, Puškar je sveto mesto hodočašća i za njih pa svratih i do njihovog hrama. Tu mora da se stavlja marama iako si muško. Hram spolja kao iz bajke, od belog mermera a unutra kao neki oltar i na njemu nešto prekriveno roze tkaninom. Pored toga jedan čita naglas neku knjigu i to ti je.

Zakucali se u Mango na ručak kad iz daljine neka jaka muzika. Upitah gazdu šta je kad on objašnjava da neka povofka prolazi glavnom ulicom, kao neki vašar. Brzinkm svetlosti sam na trgu, kad tamo ludilo. Ide neki kombi sa 4 velike trube na njemu, tj zvučnika sa kojih se pušta tako glasna muzika da može lagano da se ogluvi. A iza njega ludilo, desetak igrača koji izvode neke ludilo plesove, posipaju se nekim belim prahom, a među njima glavni neki bucko, sa ogromnom kosom i nekim lancem oko vrata na kome su nanizane mrtvačke glave. Iza njih neki na konju koji se povremeno uključuje u celu priču. Onda slede neki kamiončići koji prevoze neke kostimirane ljude, pa trubački orkestar odličan, pa neki što pevaju duhovne pesme, pa neki sa konjima i na kraju izgiboše neki što neose na leđima ogromnu platformu sa lutkom, tj sa šivom. Opšti haos, ludilo, šizenje. Stvarno dobro, tj baš prave totalno ludilo. Teraše oni vala dobrih 5 sati niz ulicu a svi izašli ispred radnji i zakuvavaju. A pre nego da naiđe kolona crtaju na ulici neke znake na koje kad naiđe kolona stane i zakuvava žešće. Sve blješti, sve šljašti. Pored idu ljudi i žene koji nose neke saksije sa svetiljkama i osvetljavaju put. Totalni haos.

Na klopu u La pizeria, odlične pice sa povrćem, a restoran baš u orijentalnom stilu. 

Povratak u sobu, ponovo zakucavanje jer ujutru sledi put za Džajpur. Puškar, 3 dana ipak previše.

Galerija slika