Radio uživo
“Energetika” nije najveći zagađivač vazduha u gradu, iako većina građana ne misli tako, s obzirom na to da su rezultati merenja izvršeni u novembru na lokacijama na kojima se nalaze kotlovi kragujevačke toplane znatno bolji u odnosu na drugu polovinu prošle grejne sezone, izjavila je za InfoKG portparol ovog preduzeća, Katarina Janićijević.
Iz kragujevačke toplane napominju da dva puta godišnje mere dimne gasove i praškaste materije, kao i da su rezultati tih merenja uvek u skladu sa Uredbom o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vazduhu.
Rezultati poslednjih analiza ovdašnjeg Instituta za javno zdravlje pokazali su da je u Kragujevcu na nekoliko lokacija povišen nivo čađi, međutim u “Energetici” tvrde da nisu oni odgovorni za to.
"Kada je reč o čađi, moram istaći da ona potiče isključio od lokalnih, individualnih kućnih grejanja i saobraćajnih vozila. Parametri koji karakterišu kotlove su sumpor dioksidi, azotni oksidi i taložne materije, odnosno pepeo, ali ne i čađ”, naglasila je Janićijević.
U “Energetici” kažu da na kotlovima koji koriste ugalj kao energent postoje uređaji za prečišćavanje izlaznih dimnih gasova.
“Ti uređaji se zovu elektrofilteri i služe da čestice letećeg pepela se izdvoje iz dimnih gasova kako isti ne bi kroz dimnjak odlazili u atmosferu i zaprašivali okolinu. Ta postojenja za prečišćavanje dimnih gasova su jedna od najsevremenijih koja se koriste i u drugim kotlarnicama u kojima sagoreva ugalj. Rade na principu elektrostatičkog naelektrisanja letećeg pepela koji se izdvaja iz gasova i pakuje u bunkere za pepeo. Efikasnost tih postrojenja je preko 90% izdvajanja čestica pepela iz gasova. Elektrofilterska postrojenja u “Energetici” su remontovana po tehničkim upustvima i kako je to predviđeno funkcionišu”, izjavila je portparol “Energetike”, Katarina Janićijević.
Kada je reč o pojavi tamnog dima u nekim vremenskim periodima, uglavnom ujutru ili uveče, to se dešava zbog tehnološkog procesa puštanja kotlova u rad, tvrde u “Energetici”.
“Pri svom startovanju kotlovi se zagrevaju na mazut i tom prilikom su elektrofilteri isključeni da ne bi došlo, usled prodora čestica mazuta u ta postrojenja, do njihovog paljenja i eksplozije. To je tako tehnološkim procesom predviđeno. Tek kada se postigne radna temperatura u kotlovima i počne korišćenje uglja onda smeju da se uključe i elektrofilteri koji nadalje koriste funkciju prečišćavanja dimnih gasova. Pri svakom zastoju kotlova vrši se provera najvitalnijih delova elektrofiltera i svaki eventualni nedostatak se otklanja”, zaključuje Janićijević.
