Dan primirja u Prvom svetskom ratu

Danas, 11. novembra, obeležava se dan kada su 1918. godine, u železničkom vagonu u Kompijenu, sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom i time okončale Prvi svetski rat. Kanadski vojnik Džordž Lorens Prajs smatra se poslednjom žrtvom Prvog svetskog rata, koji je ubijen od strane nemačkog snajperiste 11. novembra 1918. godine, u 10.58 časova. Primirje je potpisano u 11 časova. U istom vagonu, u kojem je potpisano primirje, Francuska je 1940. godine potpisala kapitulaciju pred Hitlerom, koji ga je namerno izabrao da ponizi Francuze. Vagon je uništen tokom savezničkog bombardovanja Berlina.

Veliki rat dramatično je promenio mapu Evrope. Nestala su četiri carstva: Nemačko, Austrougarsko, Otomansko i Rusko, kao i dinastije Hoencolerni, Habzburzi, Romanovi i Osmanlije.

Smatra se da je Prvi svetski rat najtragičniji sukob svetskih sila sa neočekivano moćnom ulogom male balkanske države Srbije, koja je po rečima cara Vilhelma okončala rat. Ogorčen na Bugarsku, u telegramu bugarskom caru napisao je: „62000 srpskih vojnika odlučilo je rat, sramota!“ Slom Bugarske, koja je prva potpisala primirje 29. septembra 1918. u Solunu, izazvao je paniku, pa je u Nemačkoj dan kasnije smenjen državni kancelar, a šef generalštaba iskoristio je bugarsku kapitulaciju kao opravdanje da što pre počnu pregovori za mir. Tada je geslo postalo „Bolje i kraj sa strahotama, nego strahote bez kraja.“

Krajem decembra 1912. Kraljevina Srbija je na predlog Vojvode Petra Bojovića, donela odluku da formira vojnu aeroplansku Eskadrilu sa šest aviona, čime se Srbija svrstala među prvih petnaest zemalja sveta koje su imale svoje ratno vazduhoplovstvo, a spada u prvih pet zemalja koje su svoje avione koristile u ratnim dejstvima. Prvi srpski pilot bio je Mihajlo Petrović, rođen 1884. godine u selu Vlakča, nadomak Kragujevca. Obuku za vojnog pilota završio je u Francuskoj, mesec dana pre ostalih, pa je posedovao pilotsku dozvolu broj 1 u Srbiji i međunarodnu pilotsku licencu FAI  broj 979. Na žalost, Mihajlo Petrović je i prva žrtva borbenih dejstava vojne avijacije. Poginuo je u Balkanskim ratovima, u Barbalušiju na Skadru, 7. marta, 1913. godine.

Kragujevac je po drugi put postao prestonica Srbije u periodu od kraja jula 1914. do početka oktobra 1915. godine. Bio je sedište najviših državnih ustanova i Vrhovne komande na čelu sa regentom Aleksandrom I Karađorđevićem i vojvodom Radomirom Putnikom. Komanda se nalazila u zgradi Suda, u kojoj su nastali planovi Cerske i Kolubarske bitke, čija se taktika i danas izučava na vojnoj Akademiji „West Roint“. U zgradi kragujevačkog Suda prvi put je izveden „Marš na Drinu“, komponovan u čast Gvozdenog puka. U ovom periodu grad je bio dva puta bombardovan, a iz njega je na front otišao Đački bataljon, poznat kao 1300 kaplara. Grad je u Prvom svetskom ratu bio i centar Pres biroa i jedan od najvećih sabirnih centara tifusara u Srbiji.

Šestog marta, u Kragujevcu, potpukovnik Stamers predstavio je „srpsko bure“ za dezinfekciju, preteču današnjeg autoklava, a samo par dana kasnije završio je formiranje dezinfekcione stanice u Kragujevcu. Dvanaestog marta, takođe u Kragujevcu, kapetan dr Topli oformio je bakteriološku laboratoriju, a već 25. marta predstavljen je pokretni železnički dezinfektor u Kragujevcu, što je pomoglo da se konačno obuzda epidemija pegavog tifusa.

Kragujevac je oslobođen 26. oktobra 1918. godine. U oslobođenu varoš, kako je zabeleženo u istorijskim dokumentima,  prvo je ušao 1. bataljon 6. puka Drinske divizije. Oslobodioci su dočekani u centru varoši „Kod krsta“.

Kragujevac je u Prvom svetskom ratu podneo velike ljudske žrtve i pretrpeo materijalna razaranja. Izgubio je 15 posto stanovništva. Samo na bojnom polju palo je 426 oficira, podoficira i vojnika iz Kragujevca. Njihova imena upisana su i na spomen – ploči u Sabornoj crkvi u Kragujevcu.
Posle proboja Solunskog fronta, Prva srpska armija na čelu sa vojvodom  Petrom Bojovićem, potukla je 11. nemačku armiju, koja je 1915. godine zauzela Beograd. Neprijatelj nije mogao da se održi ni na liniji Save i Dunava, a pobednička srpska vojska nije se zadržala u svojoj zemlji, da se posle teškog rata odmori, nego je nastavila proboj.

Srbija je u ratu izgubila više od 1.200 000 ljudi, što je bilo 28% stanovnika, odnosno 62% muškog radnog stanovništva između 18 i 55 godina. Prilikom prelaska Albanije, od 200 000 civila, 140 000 je preminulo, a epidemija pegavog tifusa odnela je još 360.000 ljudi. Kada bismo održali minut tišine za svakog građanina naše zemlje poginulog u Prvom svetskom ratu, ćutali bismo neprekidno dve godine i 136 dana.

Velika epidemija gripa, koje počela u poslednjim mesecima rata, ubila je milione ljudi u Evropi i proširila se širom sveta. Konačan ishod bio je oko 50 miliona žrtava.

Rat je imao i duboke ekonomske posledice. Uništeno je 50% srpskih rudnika metala i svi rudnici uglja, a iz zemlje je pored ostalog izneto 1.610 tona zlata i 3.100 tona srebra. Porušeno je 12.000 tona mostovnih konstrukcija, kao i  železničke linije Beograd−Niš−Caribrod (Dimitrovgrad), Skoplje−Mitrovica  i Niš−Skoplje−Đevđelija. Poljoprivredna proizvodnja smanjena je za 70%, koliko je uništeno i stočnog fonda. Prema proceni delegacije Kraljevine SHS na mirovnoj konferenciji u Versaju, odnosno na pregovorima u letovalištu Spa, ratna šteta Srbije iznosila je od 7 do 10 milijardi zlatnih franaka, a to je bila polovina njene tadašnje ukupne nacionalne imovine.

Natalijina Ramonda je cvet, koji se koristi kao motiv za likovno rešenje amblema ovog praznika i nosi se u sedmici pre Dana primirja i na sam dan praznika. Pozadina cveta je u bojama Albanska spomenice, Medalje koja se dodeljuje za spomen na povlačenje srpske vojske preko Albanije. Ovaj cvet je ugrožena vrsta, a raste u istočnoj Srbiji i na planini Nidže, čiji je najviši vrh Kajmakčalan. Ime je dobio po kraljici Nataliji Obrenović. To je cvet, koji i kada se potpuno osuši može oživeti, ako se zalije, pa je poznat i kao feniks, što ukazuje na vaskrs srpske države iz pepela posle Prvog svetskog rata. 

Izvor: Gradska turistička organizacija Kragujevac