Radio uživo
Naš sagovornik ove nedelje bio je Zoran Simović, nastavnik matematike u školi "Milutin i Draginja Todorović", suprug, otac, ali i učitelj šaha i jedan od retkih na ovim prostorima koji ozbiljno radi sa decom u svetu ovog sporta.
Razgovarali smo o klubu gde radi sa velikim brojem dece (oko 40), o šahu u Kragujevcu, o opštem obrazovanju naših sugrađana, ali i o pismenosti naše dece.
Velika rokada
Zoran je osnovao klub po nazivu Velika rokada, gde se ozbiljno radi sa decom, a za početak nam je ispričao kako je priča tekla od starta.
"Nastao je zvanično 2022. godine, a od 2006. godine radim sa decom što se tiče šaha. Od starta smo sekcija u školi "Milutin i Draginja Todorović" i bili smo oko 15 godina sekcija. Potom sam shvatio da treba da proširimo priču na ceo grad i nastao je klub", rekao nam je Zoran.
Zanimljivo da je od nedavno član ovog kluba igrač od koga može mnogo da se nauči, intermajstor Zoran Novoselski, čovek koji iza sebe ima ogromno šahovsko iskustvo.
"Imamo oko 40 dece u klubu. Najmlađi su uzrasta 7 godina i imamo decu do 20 godina, a imamo i seniore u klubu. Postavljeni smo vertikalno, imamo sve selekcije. Od nedavno je naš član kluba i Zoran Novoselski", rekao je Simović.
Koliko je šah kao sport skup i da li je roditeljima potrebno izdvajanje ozbiljne sume novca da bi njihova deca učila o ovom sportu?
"Figure se jednom kupe. Simbolična je mesečna članarina. Za članove moje škole “Milutin i Draginja Todorović” je besplatno. Za ostale je minimalna mesečna članarina koja je 50% niža u odnosu na neke druge sportove", rekao je Simović.
Veliki su uspesi već sada iza Zorana, dokaz da se sa decom kvalitetno radi jesu i trofeji koje nema gde da skladišti, imajući u vidu da klub nema svoje prostorije.
"Kao škola smo deset godina zaredom sve osvojili. Bukvalno meč nismo izgubili ovde na lokalnom nivou. Na republičkom smo došli do trećeg mesta. Ipak, mislim da je ove godine najveći uspeh postignut sa klubom. "Prostorije kluba nemamo. Osvojili smo prošle godine Šumadijsku ligu, imamo trofeje", rekao je on, a mi podsećamo da je Velika rokada uzela trofeje na šampionatu Centralne Srbije i u muškoj i u ženskoj konkurenciji za uzrast do 16 godina.
Novo iskustvo za Zorana jeste saradnja i sa Petrom Panom, predškolskom ustanovom, gde radi sa decom od 5 i 6 godina.
"Imam i saradnju sa obdaništem Petar Pan, igrali smo baš danas dva sata šaha. To je za mene novo iskustvo, imaju pet, šest godina. Može da se radi sa njima. Uči se kretanje figura, i postavljanje figura. Dovoljno je to, potom se kroz praktičnu igru uči dalje. Sve to može da doprinese da jednog dana imamo šahiste, neke nove generacije. To je strateška investicija u obrazovanje", rekao je Zoran.
Morali smo da ga pitamo za savet kako naučiti dete predškolskog uzrasta kako se kreće skakač.
"Nikakvo slovo G ćirilice. Najbolje je ideš pravo, pa skreneš levo ili desno", rekao je Simović.
Mađarska kao svemirski šahovski brod u odnosu na Srbiju
Inače, mladi šahisti iz Velike rokade su bili i na turniru u Budimpešti u oktobru 2023. godine, radi se o međunarodnom takmičenju u organizaciji jednog mađarskog kluba gde su učestvovali Portugalci, Slovaci, Česi, Mađari i naši mladi učesnici. Neverovatno za taj turnir i nepojmljivo za naše standarde jeste da je čitavoj našoj delegaciji bio plaćen smeštaj, kao i hrana za pet dana. Čitava investicija u turnir je bila 52.000 evra, još jedna nezamisliva stvar za naše uslove u šahu.
Sa druge strane, Zoran će učiniti sve da vrati gostoprimstvo Mađarima, ali i da pozove svoje šahovske prijatelje iz Makedonije kako bi u avgustu organizovao međunarodni turnir, što neće biti lako, naprotiv.
Šah u Kragujevcu
Verovali ili ne, šah je jedan od najpopularnijih sportova u Kragujevcu. To dokazuje i broj registrovanih igrača, koji je preko 200, što je više od nekih drugih kolektivnih sportova.
"Tužno je da imamo toliko registrovanih igrača, a nemamo prostorije za igru. Trenutno se vodi spor oko šah kluba u glavnoj ulici. Za šah je potrebno oko 30-40 kvadrata, treba dati i drugim klubovima šansu. Osim dva kluba, niko i ne radi sa decom kod nas u Kragujevcu", rekao je on.
Kakvo je interesovanje u školama za ovu igru?
"Deset procenata učenika ima interesovanje za šah. To je provereno na većem uzorku. To su generacije i generacije unazad. Ima perspektive. Mali je broj ljudi koji žrtvuje svoje vreme da radi sa decom. Lepo je kad se osvoji trofej, ali stoje iza godine rada, postoje i turniri gde ne osvojiš ništa...", rekao je Zoran, a mi smo se iznenadili visokim procentom zainteresovanosti dece za šah.
Zoran je jedan od omiljenih nastavnika u svojoj školi "Milutin i Draginja Todorović, jedan od dokaza jeste i pismeni zadatak jednog mališana koji je na temu "Osoba kojoj se divim" pisao upravo o Zoranu kao šahovskom treneru.
"Zaista veliki utisak. Svaki nastavnik je prema svom radu kritičan. Nije siguran da li je ispravno ono što radi. Makar jedan učenik bio zadovoljan tvojim radom, onda je to odlično, a ima ih više", rekao je Zoran.
Pismenost dece u Kragujevcu
Setismo se jednog naslova iz decembra 2023. godine kada su deca sa Balkana predstavljena kao ispodprosečno pismena. Radi se o PISA testu, to je test koji govori o matematičkoj, čitalačkoj i naučnoj pismenosti.
Da li su nam deca pismena?
"Odgovor na to pitanje ne može da pruži neki težak test. Postoji PISA test, on, po mom mišljenju, ne može da pruži odgovor jer je postavljen u odnosu na potrebe tržišta. Autori testova su sa zapada. Naš obrazovni sistem nije takav, kod nas je drugačije. Zapad decu sprema za tržište, a mi za nauku. Imamo veliki broj naučnika u odnosu na broj stanovnika", odgovor je našeg sagovornika.
Opšta kultura i Kragujevac
Kragujevčani su česti učesnici kvizova i to veoma uspešni. Opšta kultura je, prema mišljenju vašeg novinara, na nivou koji je iznad proseka.
"Kvizovi su veoma gledani kod nas. Jedan od glavnih razloga za dobro opšte obrazovanje kod nas jeste Prva kragujevačka gimnazija. Ljudi koji su išli u tu školu su dobijali izuzetan nivo opšte kulture. Nekada je važila za gimnaziju koja je među najboljim u Srbiji", ističe Zoran.
Sada?
"Ovo je više patriotsko mišljenje. Ako u budućnosti u Prvoj gimnaziji budu radili ljudi koji su prošli kroz tu školu, onda mislim da ima lepe budućnosti. Ako ne bude tako, onda će se gubiti taj kvalitet. Nekada nisi mogao da prođeš kroz gimnaziju, a da ne stekneš ozbiljan nivo znanja. Bilo je tako i u drugim školama, ali u gimnaziji je bilo ozbiljnije. Prolazio si kroz sito i rešeto, pa ti onda ostane nešto od toga", ističe on.
Telefon u školi - da ili ne?
"Kod nas u školi "Milutin i Draginja Todorović" je zabranjen telefon pre godinu i po dana. Ne treba toliko da to bude vest. To je interna politika škole. Zabranili smo to bez neke pompe. Meni ne smeta telefon. Deca pravila znaju ako se postave unapred. I pre zabrane telefona nije bilo te upotrebe za vreme časova. Sa druge strane, može telefon da se iskoristi i u korisne svrhe. Evo, recimo u matematici, malopre smo pričali o kvizovima. Napravi se vrlo lako kviz preko aplikacija, oni to rešavaju", rekao je Simović.
Škola "Milutin i Draginja Todorović" je dobitnik Svetosavske nagrade i jedna od najpoželjnijih škola za dalji razvoj dece do osmog razreda.
“Dobitnici smo svetosavske nagrade, još pre desetak godina. Sada na naplatu toga dolazi sve veći broj đaka. Dobar nastavnički kadar, dugo radimo zajedno. Da pomenem i direktora koji je dugo direktor, i on nas podržava u šahovskoj sekciji. Postoje pravila, ponašanje učenika je na visokom nivou. Nema incidenata, nema tuča. Znaju se pravila. Saradnja sa roditeljima je odlična", rekao je Zoran.
Lepo je videti da postoje ljudi poput Zorana koji žrtvuju mnogo ne bi li nam deca bila usmerena na pozitivnu stranu, a kvalitetno obrazovanje i šah su među načinima da ih oblikujemo u ljude kojima ćemo ostaviti Kragujevac u pravim rukama.
