Radio uživo
U korak sa svetskim trendom srpski naučnici i istraživači dobili su jedinstveni informacioni sistem e-Nauka, koji omogućava uvid u sve naučno-istraživačke radove, vrednovanje naučnih rezultata i digitalizaciju administrativnih poslova fakulteta, piše RTS.
Najbolje rezultate u korišćenu e-Nauke beleži kragujevački Univerzitet, na koјеm radi oko 1.300 istraživača.
Platforma je nastala zajedničkim radom Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija i Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu.
Umesto traženja po bibliotekama i skupim stranim časopisima, klikom na portal e-Nauka, dostupni su svi naučnoistraživački radovi objavljeni u Srbiji. Među njima i 63 iz oblasti računarskih nauka profesora Miloša Ivanovića. Transparentni, proverljivi i vidljivi, od sada ne samo u naučnim krugovima.
“Bilo da tražite partnera na projektu koji finansira ministarstvo ili finansira Evropa, putem programa Horajzon Jurop, bilo da se radi o transferu tehnologija. Putem ovog portala vrlo lako, će i subjekti iz privrede moći da pretraže sve što smo mi iz nauke radili”, rekao je profesor PMF-a u Kragujevcu, Miloš Ivanović.
Najviše su uradili na Univerzitetu u Kragujevcu, gde je oko 70 odsto istraživača u sistemu e-Nauka. U Srbiji, duplo manje. Nacionalni registar, pored toga što prikuplja publikovane radove fakulteta i institituta, beleži još jedan važan indikator - citiranost - jedan od presudnih faktura za pozicioniranje Univerziteta na rang-listama najboljih u svetu.
“Da vidimo koliko u stvari uticaja ima to što naši istraživači stvaraju, objavljuju. Da ti podaci budu dostupni kroz neke međunarodne izvore iste namene”, izjavila je Biljana Kosanović iz računskog centar Univerzitat u Beogradu.
“Sada jednostavno vi imate mogućnost da u roku od par minuta dobijete naučno-istraživačke rezultate nekog pojedinca ili institucije u trenutku”, kaže prorektor Univerziteta u Kragujevcu, Biljana Petrović.
Softverska rešenja za jedinstvenu naučnu bazu, to jest digitalnu arhivu, razvijena su u Srbiji. Još jedna prednost - digitalizacija administrativnog poslovanja naučnoistraživačkih ustanova.
“19 miliona listova papira ovaj sistem uštedeo samim tim što se prešlo na elektronsko podnošenje izbora u zvanje, kao i na elektronsku akreditaciju svake pojedinačne ustanove. Tu možemo govoriti i o broju sati koji su oni uštedeli, ali najbolje oni znaju, koliko vredi da sada sve mogu da urade preko računara”, kaže Vukašin Grozdić iz Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija.
Sve na jednom mestu - u okviru informacionog sistema, e-Nauka. Registri istraživača i naučno-istraživačkih organizacija .Otvoren prozor domaćeg znanja u svet.
Izvor: RTS
