Hristos se rodi - Ovo su narodna verovanja vezana za Božić

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju Božić, dan rođenja Isusa Hrista, najradosniji hrišćanski praznik.

Prema Jevanđelju, Isus Hrist je rođen tačno u ponoć, kada se najsjajnija zvezda koja se kretala od istoka prema zapadu, zaustavila iznad pećine kraj Vitlejema.

Kada su običaji u našoj zemlji u pitanju, u kuću prvo ulazi položajnik i njegova je prva dužnost da poželi sreću, zdravlje i napredak domu domaćina. Božići prethodi četrdesetodnevni post a sam Božić je uvek mrsni dan.

Najvažnija na svečanoj trpezi je svakako česnica koja se uglavnom pravi od belog brašna ali ima i krajeva gde se ona sprema isključivo od projinog brašna. U nju se stavlja zlatnik ili novčić, ali i dren, zrnevlje pšenice, kukuruza, grančica šljive, jabuke, vinove loze. Onaj koji u česnici pronađe novčić, verovanje kaže da će cele godine imati novca. Onaj ko pronađe dren biće zdrav, pšenicu – biće mu rodna godina u polju, šljivu ili vinovu lozu – voćnjaci će dobro roditi ove godine...

Pored česnice u Srba se za Božić sprema bogata trpeza na kojoj dominira pečenica ali i sarma i brojni drugi specijaliteti naše kuhinje.

Veruje se da kada na Božić pada sneg godina će biti rodna, i obrnuto, ako je toplo na Božić, „zemlja“ neće baš biti izdašna te godine. Na Božić mladići treba da devojci koja im se dopada poklone jabuku a ako je ona prihvati, narodno verovanje kaže da će devojka biti njegova do kraja godine. U kući se tri dana ništa ne čisti, sve do Svetog Stefana a valja se da se na Božić započne neki posao kako bismo do kraja godine bili vredni i kako bi nam svi poslovi išli od ruke. Takođe, Božić ne bi trebalo čekati sa dugovima, pa verovanje kaže da se svi dugovi vrate do Božića kako ne bismo dugovali čitave godine. 

U Srbiji se običaji i verovanja dosta razlikuju od grada do grada, ali je pozdrav svuda isti: „ Mir Božiji, Hristos se rodi – Vaistinu se rodi“