Indijac u Kragujevcu – Zašto uvažava cara Lazara i kako mu je sve preskupo

Kragujevac je od prethodnog leta bogatiji za veliki broj stranih studenata, a jedan od njih jeste i Čaitanja Sing Kačavaha, momak koji studira medicinu na Fakultetu medicinskih nauka u Kragujevcu i sluša predavanja na engleskom jeziku zajedno sa svojim sunarodnicima koji čine oko 40% stranih studenata u ovoj visokoškolskoj ustanovi, kao i sa studentima iz Afrike, prvenstveno Nigerijcima, Marokancima i Tunišanima.

U razgovoru za naš portal je otkrio mnogo toga, od svog porekla, preko života u Kragujevcu, do poznavanja srpske istorije.

"Čak 99% studenata je došlo iz Ukrajine ovde. Ja sam izuzetak, došao sam iz Kazahstana. Rođen sam i odgajan u Indiji, u glavnom gradu Radžastana - Džajpuru", rekao je on. 

Ko je Čaitanja Sing Kačavaha?

Čaitanja je unuk jednog od prvih ministara Radžastana, jer je njegov deda Nar Sing Kačavaha bio u prvoj vladi ove države, kao jedan od najpriznatijih poljoprivrednika, i čovek koji je pravi heroj, jer se borio za prava svih farmera u Radžastanu zbog čega je neretko bio i meta fizičkih napada. Inače, Radžastan je najveća država Indije, četiri puta veća od Srbije po površini, preko 10 puta veća po broju stanovnika.

"Studirao sam u Kazahstanu, ali mi se to mesto nije dopalo. Posle Kazahstana, mogao sam da biram, Srbiju ili Rusiju i evo me ovde", rekao je Čaitanja. 

"Kragujevački profesori daleko bolji od kazahstanskih"

Kaže da je ovde, za razliku od Kazahstana, naišao na dobrodošlicu, da je dobio daleko veće mogućnosti da nauči dosta o medicini i da su mu vrata praktično otvorena ka toj oblasti. Kao poseban razlog je istakao kvalitetne profesore koji predaju na Fakultetu medicinskih nauka.

"Nije baš da mrzim Kahastan i Kazahstance, daleko od toga. Ali, studirati tamo je bilo užasno. Ovde je veoma dobro. Profesori govore odličan engleski, uče nas svemu, podržavaju nas u svemu, veoma su druželjubivi i ljubazni. Možemo kontaktirati svakoga od njih u svakom trenutku", rekao je naš sagovornik. 

Život u Kragujevcu - "Srbi su, ipak, i dalje gostoljubivi"

Neretko ćete čuti da u Kragujevcu sve češće prolazimo jedni pored drugih i da se ne poznajemo, da nemamo više kulturu ljubaznosti i poštovanja drugih oko sebe, da poprimamo one loše osobine koje imaju gradovi sa zapada. Ipak, Čaitanja ne misli tako.

Šta je znao o Kragujevcu i kakav mu je život u našem gradu?

"Znao sam da je ovaj grad bio industrijski, ali nisam znao previše o njemu. Volim vašu hranu, ne znam ime, ali pokazaću vam fotografiju. U Kruševcu sam jeo pire i meso i oduševio sam se. Volim obična jela", rekao je Čaitanja.

Kaže i da smo neuporedivi sa Kazahstancima gde je proveo preko godinu dana.

"U poređenju sa ljudima u Kazahstanu, ovde su ljudi drugačiji, bolji, ljubazniji. Žele da pomognu, kada stanem na ulici i zbunim se, odmah mi ljudi pomognu, pitaju šta me to zanima. U Kazahstanu sam bio možda ukupno 16 meseci.”

Čak desetak godina je proveo u hrišćanskoj školi gde je dosta naučio i o istoriji, zbog čega posećuje redovno srpske kulturne objekte. Pored toga, neretko ga možete videti i u Velikom parku.

"Išao sam u muzej "21. oktobar", crkve. Sviđa mi se gradski centar. Ne bih se složio sa vama da je arhitektura loša", rekao nam je on.

Kolege sa fakulteta i zašto je drugačiji od drugih

Čaitanja obožava medicinu zbog koje je stigao čak do našeg grada, a o druženju sa ostalim studentima kaže da nije preterano privržen noćnim izlascima, iako drugi to preferiraju.

"Većina mojih kolega želi da ode u Beograd, vole noćni život i to je u redu. Ja više volim drugačija mesta, želim da istražujem istoriju jer nas ona uči da ne pravimo stalno iste greške. Bio sam u Lazarici, crkvi u Kruševcu, tamo sam i kupio ovaj prsten sa krstom na njemu. Nekad odemo do Velikog parka, nekada odemo do 'Big fashion' tržnog centra, nekad šetamo gradom", rekao je on.

Noćni život i devojke u Kragujevcu će još malo sačekati.

"Svi smo sada fokusirani na ispite. Neki od nas idu u noćne klubove. Želim i ja da odem, ali još nisam bio zbog obaveza i interesovanja koje imam. Sve devojke koje potiču od Slovena su prelepe. Nisam previše razgovarao sa njima, trenutno sam prezauzet obavezama", rekao je Čaitanja. 

FT1P

Zanimljivo da je imao i jedno, za njega makar, neprijatno iskustvo jer su ga u banci uputili u drugu filijalu.

"Nije mi se svidelo kada sam išao u banku. Otišao sam u jednu i rekao da želim da otvorim račun kao strani državljanin, jer je to potrebno kako bismo produžili vizu. I oni su mi rekli da ne mogu u toj filijali da mi otvore račun, pa su me poslali u drugu filijalu. Eto, to mi se nije svidelo. Hteo sam da napišem svašta, ali nisam, suzdržao sam se", rekao je on.

Srećom, pa nije običan državljanin naše zemlje, inače bi zbog brzine naše birokratije mogao da ima ozbiljnije probleme.

Plan za budućnost - povratak u Indiju

Nećemo očekivati da Čaitanja ostane u Srbiji, to je definitivno, iako bismo mogli slobodno da kažemo da bi nam ljudi njegovih kvaliteta definitivno bili od ogromne pomoći.

"Roditelji su mi se bavili medicinom, otac je hirurg, majka se bavila patologijom. Ipak, iako studiram medicinu, imam želju i da se bavim politikom. Imam neke obaveze prema Indiji. Volim Srbiju, ali imam neke obaveze prema svojoj državi. Konzervativan sam, poštujem svačije mišljenje, ali želja mi je da se vratim", istakao je Čaitanja. 

"Ljudi, ovde je sve preskupo!"

Na pitanje da uporedi cene u Indiji i u Srbiji, nije imao nikakve dileme.

"Ovde su cene veoma visoke. Veoma, veoma visoke u odnosu na Indiju. Ako se ne varam, benzin je najskuplji ovde od svih država na Balkanu. U Indiji je benzin, kada prevedem u srpske dinare, 112 dinara za litar. U nekim drugim državama Indije je još jeftinije nekoliko rupija. Recimo, ljudi koji žive u Radžastanu idu u Harijanu (susednu državu Indije) i kupuju benzin koji je još jeftiniji."

Nadovezali smo se, istakli smo da ljudi iz Bajine Bašte rade to isto, da idu u BiH kako bi napunili svoje rezervoare, na šta je on odgovorio: "Misliš, u Republiku Srpsku?"

Prijatno iznenađenje.

Onda je nastavio o politici i na opšte iznenađenje, krenuo je od Miloševića čiji nije pristalica. Zna dosta o Stamboliću, generalno, interesuje ga srpska politika.

Ipak, najviše ga interesuje srpska istorija na koju ćemo se posebno osvrnuti. 

Srpska istorija iz ugla jednog Indijca

Zašto obožava srpsku istoriju?

Pored toga što kaže da se može dosta naučiti iz nje, kaže i da vidi neverovatnu povezanost srpske i indijske istorije kroz vekove, jer smo i jedni i drugi bili "defanzivci", kako on kaže, retko kad osvajači.

"Jedan od razloga zbog kojih sam želeo da obiđem crkvu cara Lazara kao prvu destinaciju u Srbiji jeste naša povezanost. I mi smo napadnuti baš kao i vi, ali od strane Mongola, postoje kraljevi koji su umrli kao heroji. Eto, zato poštujem cara Lazara. Bilo je sedam ratova sa Mongolima, posle sedmog smo bili iscrpljeni", rekao je on.

Poseban akcenat je stavio na Kosovski boj. Ne samo da zna i tačan datum kada se bitka odigrala, već zna i daleko više od prosečnog Srbina, a to je period posle smrti kneza Lazara.

"Jedan od poslednjih hrišćanskih poduhvata je bio taj poduhvat cara Lazara na Kosovkom boju. Nažalost, poginuo je tad, ali je poginuo i Murat. Za mene nema pobednika u tom boju. Nakon rata, takođe su Mađari pokušavali da prodru u Srbiju sa severa, Otomansko carstvo je pokušavalo da pregovara po njihovim uslovima, a Stefan Lazarević je bio maloletan. Kasnije je bio i građanski rat u Otomanskom carstvu u Ankari, a to je bio pravi trenutak za Stefana da se suprostavi uz pomoć Vizantije", objasnio je on.

"Isterajte decu napolje"

Iako mlad student, zna kako treba postupati sa mladima, posebno sa najmlađima i da je i sam tako vaspitavan.

"Znao sam dosta o Srbiji pre nego što sam došao ovde. Sport ne pratim, ali znam za Novaka Đokovića. Ove nove generacije, ne znam za vas, ali kod nas ne izlaze toliko napolje kao što smo mi izlazili. Oni su uglavnom sa telefonima u rukama. Igraju igrice. Nije to dobro za njih, za njih je najbolje da imaju fizičku aktivnost. Od 5 do 15 godina treba da budu napolju", rekao je Čaitanja.