Radio uživo
Na talasu poskupljenja Kragujevčanima za koji dan stižu i uvećani račini za vodu. Poskupljenje od 20 odsto, podsetimo, na znazi je od 1. avgusta. Da su im sugrađani još i dobro prošli, pokušali su nadležni da se "operu" objašnjenjem da je zatraženo uvećanje cene za 40 odsto, ali je osnivač, tj. Grad, odobrio samo 20. Više je razloga zašto je ovaj "udar na džep" naročito razbesneo korisnike JKP Vodovod, a kao vrhunac svega došlo je svojevremeno objašnjenje direktora Jakovljevića kako će ovo preduzeće polovinu koja nije odobrena knjižiti na konto svog gubitka. Ali, krenimo redom.
Iz JKP Vodovod i kanalizacija poskupljenje vode pravdaju uvećanim troškovima proizvodnje. Ovo možda i ne bi podiglo toliku buru, da u februaru ovo preduzeće nije dobilo saglasnost Skupštine grada da podigne kredit od 200 miliona dinara, a upravo iz razloga uvećanih troškova proizvodnje, za kupovinu hemikalija, za održavanje tekuće likvidnosti preduzeća... Kamata po ovom kreditu iznosiće 12 miliona dinara. Ono što stoji kao činjenica je da svaki, pa i ovaj, kredit otplaćuju građani Kragujevca.
Kada je Grad "aminovao" Vodovodu da podigne cenu vode za 20 odsto, direktor ovog preduzeća Nebojša Jakovljević izjavio je da je ovo samo polovina od neophodnog uvećanja, odobrena od strane osnivača, a da druga polovina rastućih troškova isključivo pada na teret Vodovoda i pravi gubitak u poslovanju. Ovde nam se, dakle, otvoreno reklo da Vodovod srlja u propast, a to povlači pitanje kako će gubici, kojih i bez ovoga ima, biti pokriveni? Subvencijama iz gradske kase ili nekim novim kreditom? U svakom slučaju, u prevodu - sve će to opet platiti građani Kragujevca.
Par dana potom, putem zvaničnog sajta Grada Kragujevca stiglo je objašnjenje nadležnih zašto poskupljuje voda, gde se ponavlja da je to uslovljeno rastom cena energenata, električne energije, hemikalija i materijala za održavanje, dakle, opet sve ono što je navođeno kao razlog za podizanje gore pomenutog kredita.
Stoji i činjenica da su dugovanja građana i privrede prema Vodovodu velika, ali i to da će i pored kredita i poskupljenja vode, ostati ugrožena tekuća likvidnost preduzeća.
Ko je kriv za lošu realizaciju naplate potraživanja koja je godinama takva? Gde su sredstva iz kredita, ako se poskupljenjem pravdaju isti razlozi kao i za njegovo podizanje? Šta će Grad kao osnivač preduzeti? Hoće li se pokrenuti pitanje odgovornosti upravljanja ovim preduzećem? Samo su neka od pitanja na koja, i pored svega, odgovora za sada nema, dok građani iz svojih novčanika "peglaju" propuste.
