KOLUMNA: Ugostitelji, ko vas šiša!?

O virusu nakon više od pola godine života u “novoj realnosti” ili da budemo pošteni i stvari nazovemo pravim imenom, nenormalnosti i dalje znamo jako malo, a najistaknutiji naučnici koji se bave virusologijom složni su u oceni da će biti potrebne godine i godine kako bismo mogli da donesemo konkretnije zaključke. U takvim okolnostima olako se pretpostavke,  “stručnjaka” sumnjivog kredibiliteta uzimaju kao činjenice, a mediji željni senzacije doprinose širenju dezinformacija.

Dodatnu konfuziju unosi politika koja želi da javnosti pokaže kako stvari drži pod kontrolom, te da preduzima radnje i donosi adekvatne mere. I nije da im se mnogo šta može zameriti kada se u obzir uzme činjenica da se o virusu malo zna. Ipak, neke nas odluke dovode u situaciju da se zapitamo, gde je logika? Jer, ispada da korona ima radno vreme, ali i da zaobilazi brojna mesta masovnih okupljanja poput marketa, pijaca, javnog prevoza itd. ali, da baš uživa u posetama restoranima i kafićima.

Nije li ova tvrdnja nadležnih makar malo nelogična?

Naravno da je svako mesto okupljanja potencijalno opasno, i naravno da su određene mere neophodne, ali zbog čega je baš ova delatnost već mesecima glavni trn u oku, kako nadležnima tako i jednom delu javnosti, i nije li to malo nefer, a posebno kada se od vlasnika ugostiteljskog biznisa očekuje da očuvaju broj radnih mesta i servisiraju svoje obaveze u nepromenjenom obimu.

Neki će reći “zaradili su ranije pa neka se uhvate za džep”, neki i jesu, ali šta sa većim delom onih kojima je biznis i pre krize visio o koncu, za čiji džep oni da se uhvate? Sa druge strane zašto bi bilo ko, sve i da je u mogućnosti da pokriva gubitke, koje proizvode na prečac donete odluke bez valjanih argumenata, to činio. A moraće, neko će morati da plati…

Ko i na osnovu čega može da tvrdi da se korona u većoj meri prenosi u lokalnom kafiću nego u autobusu gradskog prevoza bez ventilacije na relaciji Grošnica – Ćava, ili recimo u Fiat Multipli sa četvoro putnika i vozačem nelegalnog linijskog taksija?! Postoje li istraživanja koja to potvrđuju, da li su brojke uporedive sa brojem zaraženih u apotekama, verskim objektima, prehrambenim prodavnicama, pijacama ili zdravstvenim ustanovama? 

Nesvesno se stigmatizuje jedna privredna grana kojoj se pripisuje uloga rasadnika virusa. Političari pak, svesno žrtvuju jednu delatnost, dodvoravajući se na taj način populaciji kojoj je u ovakvim okolnostima potrebno prineti žrtvu, nekog na koga će prst biti uperen i ko će biti ne samo krivac već i vreća za udaranje i treniranje discipline.

Dragi ugostitelji vi ste idelan žrtveni jarac na oltaru borbe protiv nevidljivog neprijatelja. Žao mi je, ali tako je. Ako se pitate, da li postoji kakav plan, i kako nadležni misle da vaš biznis nastavi da funkcionise u izmenjenim okolnostima, kako ćete izmirivati obaveze sa smanjenim prihodima, kako da organizujete smene sa viškom zaposlenih, skraćenim radnim vremenom i smanjenim obimom posla, da li će vaš biznis preživeti zimu, nisam siguran!

Dok u doba krize određene delatnosti stvaraju ekstraprofit, veći deo privrede ne oseća nikakve posledice, a neki su se čak i ovajdili od državne pomoći, ugostiteljska delatnost je ne samo ugrožena, već se ovim nelogičnim merama podstiče njena propast, a očekivanja nadležnih da vlasnici biznisa nastave da servisiraju svoje obaveze u nepromenjenom obimu, kao i da očuvaju postojeća radna mesta kose se ne samo sa zakonima tržišta, već i sa zdravim razumom.

Da li je država uradila dovoljno za privredu? Pa, kako se uzme, za neke jeste, za neke i nije, ali ne radi se ovde o tome. Poenta priče je u dovođenju u neravnopravan položaj i nemogućnosti da se biznisi iz ove delatnosti sa krizom bore na tržištu po istim uslovima kao i ostali.

I da budem fer, situacija po ugostitelje nije mnogo bolja ni u drugim gradovima u Srbiji, ni u gradovima Zapadne Evrope, verovatno i u čitavom svetu, ali je u Kragujevcu stepen nerazumevanja i nebrige prema ovoj delatnosti na nivou koji nije uporediv sa drugim većim gradovima u zemlji, a to ostavlja posebno gorak ukus u ustima kod ljudi koji u Kragujevcu privređuju kroz ovu delatnost, i potvrđuje njihov neravnopravan položaj ne samo u odnosu na ostale delatnosti, već i u odnosu na istu delatnost koja se obavljau drugim gradovima u Srbiji.

Andersen je rekao, “Potrebno je imati malo sunca, malo slobode i malo cveća!” Proleće će doneti i sunce i cveće, a da li će se vaši biznisi osloboditi stega i mogu li oni dočekati proleće, to vi najbolje znate.

Neka Vam je Bog u pomoći. 

Kristijan Andrić, Kragujevčanin