Radio uživo
Skupština grada usvojila je pre dve nedelje budžet za 2024. godinu, a ova tema i dalje je aktuelna na kragujevačkoj političkoj sceni, što i ne čudi kada je pitanje trošnja novca "na stolu". Vlast je, sa svoje strane, navela niz investicija, među kojima su i sredstva opredeljena za konačni završetak rekosntrukcije zgrade Tržnice, te se pohvalila činjenicom da je budžet za 7 odsto veći nego prethodni. Kao i ranije, sa druge strane, kragujevačka opozicija najviše zamera nedostatak kapitalnih projekata, te netransparentnost u trošenju kroz pojedine stavke budžeta. Ovogodišnji budžet nije čak ni spisak lepih želja, smatraju. Ovim tekstom ćemo pokušati da zaokružimo priču o budžetu za 2024. i na jednom mestu predočimo sve bitne podatke.
Koliko je "teška" gradska kasa ove godine?
Budžet grada Kragujevca za 2024. godinu iznosi 11,956 milijardi dinara i za 790 miliona dinara, odnosno oko 7 odsto, veći od budžeta iz prethodne godine.
Ukupna prihodna strana sastoji se iz prenetih sredstava od 385.000.000 dinara, što je bilo stanje na računu Grada na početku ove godine, kao i ukupno planiranih prihoda i primanja u iznosu od 11.570.000.000 dinara. Rashodna strana planirana je u jednakoj meri.
"Uvećanje se zasniva na zdravim osnovama i posledica je uspešnog rada kragujevačke privrede. Porez na dohodak i dobit, računajući i porez na zarade, uvećani su za devet odsto u odnosu na prošlu godinu, imajući u vidu uvećanje plata u javnom i privatnom sektoru. Porez na imovinu nije planiran u značajno većem iznosu, jer nisu povećavani poreski nameti prema građanima u ovoj u odnosu na prošlu godinu, a blagi rast od tri odsto ostvariće se efikasnijim radom Uprave za poreze. Budžet je uravnotežen, jer je i rashodna strana planirana u jednakoj meri, a čine je iznuđeni rashodi od rasta stalnih troškova, troškova energenata, komunalnih usluga, grejanja, materijala i drugo. Raduje što je budžet uvećan, što ne planira nova kreditna zaduženja i što je predviđen suficit od 166 miliona dinara”, obrazložila je Gradska uprava.
Za investiciona ulaganja budžet predviđa 1,8 milijardi dinara. Veća ulaganja predviđena su za komunalnu delatnost, poljoprivredu i ruralni razvoj, a Grad je opredelio i veće subvencije za mere energetske tranzicije u domaćinstvima i sada iznose 87 miliona dinara na godišnjem nivou, u odnosu na početnih 10 pre dve godine. Za projekte koje Grad naziva kapitalnim, izdvojeno je 1,2 milijarde dinara.
Koji su bili prioriteti u formiranju budžeta Grada za 2024. godinu pitali smo Nenada Stanišića, gradskog većnika za finansije
Prihodna strana planirana je na osnovu makroekonomskih projekcija i smernica za izradu budžeta koje donosi Ministarstvo finansija, zatim projekcije privrednih kretanja u gradu i projekcije nadležnih uprava za izvorne prihode grada.
Ukupna prihodna i rashodna strana planirane su u jednakoj meri. Rashodna strana budžeta projektovana je u granicama predviđenih prihoda, na način koji pre svega obezbeđuje sigurnost plaćanja svih zarada i stalnih troškova (komunalnih računa, računa za isporučenu energiju i slično), zatim svih zakonskih obaveza, prethodno preuzetih obaveza i svih planiranih obaveza za tekuću godinu.
Osnovni princip izrade budžeta je bio obezbeđivanje većih, ili makar jednakih sredstava u odnosu na realizaciju protekle godine u svim oblastima javnog života, u cilju daljeg unapređenja kvaliteta života i rada. Takođe, budžet predviđa značajna sredstva za realizaciju investicija, među kojima su kao prioriteti izdvojeni unapređenje putne i komunalne infrastrukture, izgradnja i rekonstrukcija predškolskih objekata i završetak rekonstrukcije kompleksa Tržnice.
Koliko se i po čemu ovaj budžet razlikuje u odnosu na budžete prethodnih godina?
Budžet za 2024. godinu je za 7 odsto veći od prošlogodišnjeg. Kao i prethodne budžete, odlikuje ga realno planiranje sa ciljanom stopom realizacije od preko 85 procenata i činjenica da ne predviđa novo kreditno zaduživanje grada, rekao je Stanišić u izjavi za InfoKG.
Koje investicije predviđa ovogodišnji gradski budžet?
Ono što Kragujevčane posebno zanima je na šta će novo Grad trošiti novac, odnosno koje investicije su predviđene u tekućoj godini i da li će one poboljšati život građana. Oko ove teme uvek se "lome koplja" između vlasti i opozicije - da li ima ili nema kapitalnih projekata? Izvojićemo najbitnije stavke.
Ukupna opredeljena sredstva za kominalnu delatnost iznose 1,083 milijardi dinara, od čega je 344 miliona opredeljeno za javnu rasvetu (uključujući plaćanje potrošene električne energije i održavanje javne rasvete); 139 miliona opredeljeno za održavanje javnih zelenih površina; 147 miliona za održavanje čistoće na javnim površinama; 26 miliona za održavanje grobalja; 254 miliona za održavanje vodovodne infrastrukture i snabdevanje vodom za piće; 10,8 miliona za zoohigijenu i 161 milion za radove na matičnom objektu Tržnice i podzemnom objektu budućeg trgovinskog karaktera u ovom kompleksu.
Za subvencije za razvoj poljoprivrede opredeljeno je 80 miliona dinara, što je za 10 miliona više u odnosu na prošlogodišnja izdvajanja za te namene.
Predviđene investicije za ovu godinu obuhvataju još i:
- Radove na termo-tehničkoj izolaciji Muzeja "21. oktobar", 32 miliona dinara
- Rekonstrukciju objekta nekadašnje zgrade Suda, 27 miliona (radovi se odnose na zamenu dela elektroinstalacija i stolarije)
- Izgradnju objekata mesnih zajednica Beloševac i Šumarice, 22 miliona
- Izgradnju novih ulica, 205 miliona
- Asfaltiranje i rekonstrukciju postojećih ulica i puteva, 230 miliona
- Sanaciju drumsko-pešačkog mosta u slobodnoj zoni FAS, 85 miliona
- Izgradnju obdaništa, 84 miliona
- Početak rekonstrukcije vrtića Kolibri, 20 miliona
- Izgradnju dečjih igrališta, 10 miliona
- Izgradnju turističko-rekreativnog centra na jezeru Bubanj, 45 miliona.
"Budžet je potrošački i dekadentan" - Tvrdi Veroljub Stevanović
Lider Zajdeno za Šumadiju, odbornik Veroljub Stevanović rekao je da je budžet za 2024. godinu potrošački, dekadentan i ima negativan trend po pitanju daljeg razvoja i investicija. "Vidimo da se od 2021. godine rapidno, i procentualno i nominalno, smanjuje iznos u budžetu za investicije koji je 2021. iznosio dve milijarde dinara i malo više od 20 odsto budžeta, a 2024. godine je 1,2 milijarde i ispod 10 odsto budžeta. I oni podrazumevaju kao kapitalne investicije izgradnju potpornog zida na groblju, izgradnju montažnih objekata u dve mesne zajednice i izgradnju i popravku putne infrastrukture".
"Kragujevac zaobilaze veliki projekti" - Srbija centar SRCE Kragujevac
Ono što Grad navodi kao kapitalne projekte je sramota za grad veličine Kragujevca, tvrde iz stranke Srbija centar SRCE Kragujevac.
"Gradonačelnik je najavio "kapitalne" projekte kao što su izgradnja potpornog zida na groblju, rekonstrukcija vrtića Kolibri, izgradnja montažnih objekata za MZ Beloševac i Šumarice... Sramota je za grad ove veličine i važnosti da se kapitalnim projektom smatra rekonstrukcija vrtića. Čak i po uredbi Vlade Srbije, lokalnim kapitalnim projektom se smatra projekat koji se finansira ili sufinansira iz budžeta jedinice lokalne samouprave i čiji procenjeni troškovi iznose preko dva miliona evra u dinarskoj protivvrednosti (član 4). Za rekonstrukciju vrtića naš grad planira da potroši 426 hiljada evra. Kako se onda to može nazvati kapitalnim projektom? Član gradskog veća za finansije Nenad Stanišić, je rekao da se po njihovoj definiciji kapitalnim projektom smatra svaki projekat koji uvećava imovinu grada. Po toj definiciji svako zasađeno drvo je kapitalni projekat za naš grad.
Iako sam grad nije u mogućnosti da finansira velike kapitalne projekte, negde mora postojati vizija razvoja grada, koji su nam to projekti za grad najbitniji? Na primer na sednici (na kojoj je usvojen budžet) se moglo čuti da Kragujevac više nema adekvatnog zemljišta koje bi moglo da se ponudi investitorima, koji bi zaista pokrenuli razvoj grada. Dakle, deluje da veliki kapitalni projekti koje republika Srbija udeljuje našem gradu, nisu osmišljeni ovde, već dolaze iz Beograda, gde postoji neki mastemajnd, zadužen za razvoj Kragujevca, koji nije upućen u problem sa investitorima u našem gradu. On izgleda ne zna, da je našem gradu preko potrebno da na primer otkupi zemljiše napuštene kasarne Radomir Putnik u centru grada i da onda grad može na tom zemljištu da koristi neke od postojećih objekata (kao na primer Dom vojske), ali i da planira izgradnju novih (kao na primer novu zgradu pozorišta, nakon korišćenja starog objekta skoro 100 godina). On ne zna da grad čeka na severnu i južnu obilaznicu više od 30 godina i da se ništa na tom planu nije uradilo. On ne zna da kroz centar grada prolazi voz "Ćira", kao i pre 140 godina, da Kragujevac vapi za brzom elektrifikovanom prugom koja bi ga povezala na koridor 10. On nije upućen da je i Kragujevac univerzitetski grad, pa umesto da naučno-tehnološke parkove napravi u svim univerzitetskim centrima, taj NTP dobija Čačak umesto Kragujevca. Nekako uvek se Beograd, Novi Sad i Niš podrazumevaju kada se radi o velikim projektima, a Kragujevac biva zaobiđen. Kako i ne bi, kada je sadašnja garnitura koja je na vlasti preko 10 godina dozvolila da po prostornom planu republike Srbije, Kragujevac izgubi status makroregionalnog centra u rangu sa Novim Sadom i Nišom i dođe u rang Leskovca i Zrenjanina. Kako vreme prolazi, možemo očekivati i dalji pad snage i uticaja našeg grada, jer aktuelnoj vlasti je ipak mnogo bitnije da pravi montažne objekte po predgrađu. Sledeće godine možemo očekivati kapitalni projekat postavljanje semafora kod Ekonomskog fakulteta, i zamena sijalica na uličnim svetiljkama".
"Ovaj budžet nije čak ni spisak lepih želja" - Udruženje „Za Kragujevac – Znamo se“
Da u budžetu nema novca predviđenog za kapitalne projekte koji bi direktno uticali na kvalitet života Kragujevčana smatraju i iz Udruženja „Za Kragujevac – Znamo se“.
"Za izglasani budžet više čak ne može i da se govori kao što se za neke ranije budžete govorilo, a to je da predstavlja samo spisak lepih želja. U njemu nema predviđenog novca za izgradnju kapitalnih projekata koji bi direktno uticali na kvalitet života. Ali zato ima preko dve milijarde dinara (17,6 miliona evra) koji su budžetirani kao „Usluge po ugovoru“ i „Specijalizovane usluge“ za koje Kragujevčani neće imati prilike da saznaju na šta će biti utrošeni. Ova stavka u budžetu, koja služi za "isisavanje" novca iz gradske kase u korist ljudi bliskih SNS-u, strukturno čini skoro 20 odsto budžeta, dok "kapitalni" projekti koji su budžetirani ovim dokumentom i koji bi trebalo direktno da utiču na kvalitet života sugrađana čine 10 odsto ukupnog budžeta".
