Portal InfoKG omogućio je svim učesnicima predstojećih lokalnih izbora u Kragujevcu da daju odgovore na niz pitanja, koje ćemo objavljivati kroz seriju tekstova u narednim danima. Na naša pitanja danas odgovara Nikola Nešić u ime izborne liste "Nova snaga Kragujevca – Nikola Nešić (Zajedno, SRCE - Zdravko Ponoš, Ekološki ustanak – Ćuta, Zeleno- levi front, Šumadijska regija)".
- Šta je bilo dobro, a šta loše što je gradu Kragujevcu donela vladavina SNS i koalicionih partnera od poslednjih izbora do danas?
Loše i nedomaćinsko upravljanje Gradom i pad rejtinga SNS-a u Kragujevcu, doveli su do toga da je u rad morala da se uključi Republika Srbija, te smo dodatno izgubili samostalnost. Jedini projekat koji je obećan i završen sredstvima lokalne samouprave od 2014. do danas je Trg Radomira Putnika i to pre koji dan, gle čuda, neposredno pred izbore. Ne zaboravimo važene činjenice, a to je da su rokovi za završetak radova pomerani više puta, da je bila sporna izrada dokumentacije, seča drveća, pa plaćanje novih sadnica, cene su rasle toliko da Kragujevac prošle godine nije imao ni za novogodišnju rasvetu, a sada nije bilo sredstava za tradicionalni dečiji festival “Dragiša Mišović”. Ogledalo nesposobnosti ove vlasti je ipak Tržnica, na kojoj se pokazala sva nemoć institucija da završe projekat. Tržnica je pre 100 godina izgrađena za samo dve godine, a sada ne mogu da je rekonstruišu još od 2020. godine. Odustvo struke je ključni parametar neuspeha SNS-a i njihovim koalicionih partnera.
- Koja su obećanja ispunjena, a koja nisu, a da ih smatrate relevantnima za kvalitet života Kragujevčana i razvoj grada?
Nemamo zgradu FILUM-a ni 20 godina nakon postojanja ovog fakulteta. Projekat “Čista Srbija” se toliko sporo realizuje da gotovo može da se nabroji u neispunjeno obećanje i da naši sugrađani i dalje nemaju kanalizacionu mrežu. Nisu rešene nove industrijske zone koje bi privukle investitore, nije rešena dvorana “Šumadija”. Ekološki problem meštana Ilina Voda zbog fabrike peleta “Dorado” nije još uvek rešen, a za deponiju je tek određena lokacija i daleko smo od rešavanja ovog problema. Ovo su sve obećanja koja su u nadležnosti lokalne samouprave i koja od SNS slušamo od izbora do izbora. Od Republike se očekuje rekonstrukcija Kliničkog centra, izgradnja Severne obilaznice, a očigledno je odsustvo komunikacije republičke i gradske administracije, a rezultat je nerešavanje ili sporo rešavanje životnih problema Kragujevčana poput problema sa Vovodom gde polovina vode koje proizvedemo nestane na putu do korisnika, kvalitet vode na akumulaciji Gruža je sve lošiji svake godine, dok divlja gradanja na akumulaciji cveta. Zdrava voda nije čak ni obećanje ove vlasti! Trg Radomira Putnika je jedino obećanje koje je ispunjeno i realizovano sredstvima lokalne samouprave, ali se visina utrošenih sredstava dovodi u pitanje.
- Identifikujte pet najvećih problema u Kragujevcu i kako biste ih, pojedinačno, Vi rešili?
Kvalitet vode
Najhitnije rešiti problem divlje gradnje na akumulaciji Gruža, uklanjanjem nelegalnih objekata i obezbediti akumulaciju. Vovododna kanalizacija u delovima grada u kojima nije menjana decenijama da se rekonstruiše i prilagodi potrebama sve većeg broja stambenih i poslovnih objekata koji neplanski “niču” po Kragujevcu i opterećuju infrastrukturu.
Deponija
Izmestiti deponiju iz urbane zone Kragujevca i projektovati novo odlagalište smeća sa efikasnim reciklažnim centrom i spalionicom. To je strateški projekat i veliki problem za Kragujevčane koji pod hitno treba rešiti.
Infrastruktura
Putna infrastruktura u gradu je u najmanju ruku zapuštena. Ono što je rađeno do dolaska SNS na vlast nije održavano, gradske ulice su ruinirane, pune udarnih rupa, trotoari zapušteni. Saobraćajno zagušenje užeg i šireg centra, parking mesta na trotoarima, sve to je potrebno rešiti podizanjem javnih garaža. Izgradnja Severne obilaznice je još jedan kapitalni projekat koji je neophodno realizovati. Šminkanje jednog gradskog platoa neće rešiti infrastrukturne probleme ovoga grada. Potreban je ozbiljan i domaćinski pristup koga u Kragujevcu, predvođenim Sns-om, ne vidimo.
Radnici na ugovorima van radnog odnosa (privremeno povremeni poslovi, ugovori o delu)
Veliki broj ljudi radi na nesigurnim ugovorima na kojima nema osnovna prava kao što su pravo na plaćeno bolovanje i trudničko bolovanje, pravo na plaćeni godišnji odmor. Ovi radnici nisu zakonom zaštićeni ni od otkaza i mogu lako da ga dobiju. Takođe, ovi ugovori se najčešće zloupotrebljavaju i koriste se za obavljanje onih poslova za koje je potrebno zaključiti ugovore o radu. Kod nas ih u velikom broju ima u svim preduzećima, pogotovo u javnom sektoru. Gde je tu želja da se kvalitetnom kadrovskom politikom poboljša funkconisanje grada? Zaposleni na ovakvim oblicima ugovora se ucenjuju, preti im se, ljudi su stavljeni u sramotan i ponižavajući položaj. Višegodišnje angažovanje na ovakvim ugovorima je udarac na prava radnika.
Finansijske obaveze roditelja
Populaciona politika grada mora biti jasno definisana i mora ići u korist mladim parovima sa decom, koji su često bez posla. Pogotovo treba obratiti pažnju na porodice sa više dece, olakšati roditeljima, pokazati da grad brine o svom potomstvu i nastoji da ono u gradu i ostane. Cene i usluge u obdaništima moraju biti redefinisane, roditeljima školske dece mora se obezbediti pravo na besplatne udžbenike, škole osavremeniti uvođenjem adekvatnih nastavnih sredstava.
- Koji su vaši planovi za razvoj gradskog područja i poboljšanje kvaliteta života građana? Navedite najveće svakodnevne probleme sa kojima se susreću građani.
U sanaciju i revitalizaciju užeg urbanog područja je neophodno uložiti veliki trud, jer je ono dosta zapušteno. Spasiti šta se spasiti može oko zgrade Gradske tržnice, sprečiti urbanistički haos nastao izgradnjom višespratnica u užem centru bez ikakvog urbanističkog plana, podići najmanje dve javne garaže i rasteretiti gradske ulice.
- Gledano po gradskim naseljima, u kojim mesnim zajednicama i na koji način biste najpre unapredili život građana, a da je to realno za očekivati?
Sve mesne zajednice i gradska naselja se susreću sa istim problema, a to su: loša i zapuštena putna infrastruktura, loša komunalna usluga, loša vodovodna i kanalizaciona mreža. 70% poreza na imovinu koji pristignu iz svakog naselja biće pitani upravo te mesne zajednice kako žele da potroše taj novac, da li će srediti park, igralište, školska dvorišta ili šta god oni budu odlučili, a da je u nadležnosti grada. Došlo je vreme da građani odlučuju kako će trošiti svoj novac.
- Koji su Vaši planovi za razvoj kragujevačkih sela i poboljšanje kvaliteta života građana u njima? Navedite svakodnevne probleme sa kojima se susreću meštani naših sela.
Naša agrarna politika je nedvosmislena, zasniva se na velikom uticaju sela u geostrateškom, ekonomskom i populacionom smislu, sela moraju da budu u fokusu. Ugledni veterinar, dekanica poljoprivrednog fakulteta, master inženjer šumarstva, ali i više poljoprivrednika su dokaz da nam je razvoj sela jako važan. Urediti javni prevoz u selima, obezbediti lekare i ambulatne, urediti puteve i prilaze, urediti komunalni sistem u selima, to je osnovno. Grad mora imati finansijski planirane subvencije popljoprivrednicma u svom ataru i mora voditi računa da se subvencije od države isplaćuju redovno i da prate cene energenata i drugih ulaganja.
- Koje projekte i investicije Kragujevčani mogu da očekuju ukoliko dođete na vlast i koji su konkretno vaši planovi za njihovu realizaciju u realnim okvirima?
Kapitalni projekti su pre svega uređenje akumulacije Gruža, izmeštanje deponije, Severna obilaznica, gradska bolnica, uređen prostor Kneževog Arsenala, čist vazduh u naselju Ilina Voda, odgovorno vođenje Energetike. Prvo što ćemo uraditi i to u jednom danu, rešićemo problem građana Iline Vode sa fabrikom peleta “Dorado” tako što ćemo dati rok od najviše 6 meseci da se izmesti. Drugi u nizu je odgovorno ponašanje ka Gružanskom jezeru gde ćemo vršiti pristisak da se donese adekvatan Prostorni plan i da se kasnije sprovode nadležnosti. Unapredićemo rad Vodovoda, zaposliti dodani kadar kako bismo ovo preduzeće razvijali i time smanjiti subvencije ka trenutno najvećem gubitašu koje ćemo iskoristiti za kapitalne investicije koje će građani preko lokalnog referenduma da izaberu. Takođe, mesne zajednice će same da izaberu gde će i kako da troše 70% poreza na imovinu koji stiže iz tog dela grada. Želimo da vratimo grad stanovnicima Kragujevca.
- Kako ocenjujete ulaganja države u naš grad i kako biste poboljšali odnose na ovoj relaciji u cilju privlačenja investicija i ispunjavanja već datih obećanja?
Ulaganje države u grad bi treblo da bude veće, i što je važnije, planirano. Kragujevac je izgubio status regionalnog grada. Više ne važi da kiša zaobilazi Kragujevac, sada Kragujevac zaobilze putevi. Kruševac lobira da i pruga od sada ide preko toga kraka, da se elektrifikacija pruge vrši u tom pravcu. Dokaz za to su planovi koji su doneti. Takođe Šumadijski koridor zaobilazi Kragujevac i mislim da je to dokaz kako Republika vidi Kragujevac. Kragujevac mora da bude regionalni centar sa jakom infrastrukturom kako bi se dalje razvijao.
- Kakvu kampanju Kragujevčani mogu, po Vašem mišljenju, da očekuju kada je reč o lokalnim izborima? Čime će ovdašnji politički igrači pokušati da privuku glasove Kragujevčana?
Od nas očekujte pozitivnu kampanju. Naš program je progresivan, obuhvatili smo sve populacije, analizirali probleme i ponuduli rešenja. Kada se pogleda i analizira naša lista, lako se može povući i paralela šta su ključni problemi i ko su ključne osobe za reševanje istih. Ponosni smo što su profesori i stručna lica koja nisu na listi su takođe deo predloga rešenja tima za grad.
- Kakvu izlaznost očekujete na lokalnim izborima, da li će građani Kragujevca biti motivisani da glasaju i čime obrazlažete svoj stav?
Građane Kragujevca pozivamo da u što većem broju izađu na birališta. Glas za našu listu Nova snaga Kragujevac - Nikola Nešić je glas za budućnost. Naša lista je sastavljena od stručnih ljudi iz svih oblasti, svako može kod nas pronaći svog odbornika!