Rak dojke najčešća maligna bolest sa smrtnim ishodom žena u Šumadiji

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Kragujevac na teritoriji Šumadijskog okruga oko 185 žena godišnje oboli, a oko 55 umre od karcinoma dojke. Ova bolest je vodeći oblik raka kod žena širom sveta, sa najvećom stopom umiranja.

Standardizovana stopa incidencije iznosi 73/100 000, a standardizovana stopa mortaliteta je 18/100 000 (što prestavlja broj novoobolelih/umrlih na određenoj teritoriji u određenom vremenskom periodu, u ovom slučaju reč je o godišnjem intervalu, prim.aut).

Institut za javno zdravlje Kragujevac, u saradnji sa Domom zdravlja, Ženskim centrom Diva, Zavodom za hitnu medicinsku pomoć, Zavodom za zdravstvenu zaštitu radnika Zastava i Medicinskom školom, obeležava Međunarodni mesec borbe protiv raka dojke. Aktivnosti počinju danas, na Međunarodni dan borbe protiv raka dojke, postavljanjem štanda sa zdravstveno-promotivnim materijalom u Službi za zdravstvenu zaštitu žena gde će sugrađani moći da se, u razgovoru sa stručnim licima, informišu o značaju samopregleda dojki i redovnih ginekoloških pregleda. Predavanje o prevenciji kracinoma dojke, manuelni pregledi od strane ginekeologa i određivanje osnovnih parametara za zaposlene održaće se sutra u vrtiću "Cvetić", dok će zaposleni u školi "Sveti Sava" prisustvovati predavanju o značaju prevencije i samopregleda uz demonstraciju na silikonskoj lutki.

Oktobar je Međunarodni mesec borbe protiv raka dojke, a kao takav se obeležava kako bi podstakao žene da se redovno javljaju na preventivne preglede koji su najbolji način da se bolest dijagnostikuje na vreme i poveća stepen izlečenja. Više od 90 odsto pacijenata se može izlečiti ako se dijagnoza postavi u početnom stadijumu i adekvatno leči. U tom slučaju petogodišnje preživljavanje je 95 odsto.

Rak dojke je vodeća maligna bolest sa smrtnim ishodom kod žena u celom svetu. To je najčešći rak kod žena. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije godišnje se registruje 1.670.000 obolelih, a oko 522.000 umre. Ova bolest preti sve većem broju žena, a tome doprinos i slaba informisanost, neredovni pregledi i samopregledi i generalno nezadovoljavajući stepen svesti o važnosti prevencije.