Radio uživo
Subotica i Kragujevac jedini su gradovi u Srbiji koji, pri gerontološkim centrima, imaju uslugu dnevnog boravka za dementne osobe. Uprkos višegodišnjim obećanjima, u Beogradu još nije otvoren. Procenjuje se da u Srbiji više od 140.000 ljudi živi sa Alchajmerovom bolešću, a lekari upozoravaju – broj će samo rasti, piše RTS.
Mara, Dragan i Nada raduju se svakom četvrtku. To je dan kada se druže sa onima koji imaju istu dijagnozu – Alchajmerovu bolest. Porodice o njima brinu duže od deset godina.
"Svaki dan je sve lošije i lošije stanje, tako da propadanjem vaše drage osobe, propadate i vi sa njim. Oboleli od ‘Alchajmera’ zaborave i ko su oni i ko smo mi, njihovi najbliži. Oni razumeju šta im govorite ali im ništa nije jasno", kaže Bojana Toljić, ćerka obolelog.
Sestra obolelog od Alchajmerove bolesti Vesna Kolar rekla je da za starački dom nije, niko ne može da joj pomogne, svi imaju svoje obaveze, izolovana je cela porodica – veoma retki su i pozivi i posete, njoj je teško da komunicira i ljudi je izbegavaju.
Izbegava se i javljanje lekaru, ukazuju psihijatri. Kažu da broj obolelih usled korone raste, a problemi sa pamćenjem se često zanemaruju.
"Postoji i neuropsihološka rehabilitacija. Ako slomimo ruku ili nogu mi vežbamo, ali ako imamo problem sa pamćenjem mi ne vežbamo, a trebalo bi. I da napomenem da je i korona i čitava situacija doprinela porastu obolelih od anksioznih i depresivnih poremećaja, a za starije je to još veći rizik", kaže psihijatar u Gerontološkom centru Beograd dr Slavica Golubović.
Kažu da će Alchajmerova bolest obeležiti prvu polovinu 21. veka. Procenjuje se da će u narednim decenijama svaki 5. pacijent imati problem sa pamćenjem, a sve više obolelih je mlađe od 60 godina.
Zato iz Udruženja za Alchajmerovu bolest iznova pozivaju na otvaranje centara u kojima bi ovi pacijenti, poput svojevrsnih vrtića za stare, dobili dnevnu negu i pomoć.
"Da imaju i te strukturirane sadržaje i aktivnosti koje bi doprinosile da se sporije razvija njihova bolest. Blagodet bi dnevni boravci odnosno centri bili i za srodnike koji bi mogli da odahnu i odmore jer imamo često situacije da se pre razboli i ode neformalni negovatelj, a bolesna osoba ostane, jer ova bolest zna da traje 10-15 pa i do 20 godina", rekla je Nadežda Satarić iz Srpskog udruženje za Alchajmerovu bolest.
Da li će i kada ovi centri biti otvoreni od tri nadležna ministarstva nismo uspeli da dobijemo odgovor ili su nas upućivali na lokalne samouprave koje, ipak, kažu: adresa za to pitanje su ministarstva. I tako ukrug. A dok se nešto ne promeni, obolelima od Alchajmera ostaje jedino da se oslone na snagu, zdravlje i izdržljivost porodice.
Izvor: RTS
