Radio uživo
Posle vojničkog sloma Prvog ustanka 1813. godine Turci su ponovo zauzeli Kragujevac i u njemu uspostavili svoju vlast, pod zaštitom beogradskog vezira Sulejman-paše. Srpski živalj bio je izložen nečuvenom teroru i pljački.
Vojni slom Prvog ustanka zakratko je prekinuo razvoj srpske države. Osma tačka Bukureštanskog mira poslužiće kao dragocena tekovina za sticanje nezavisnosti.
Tekst, uz saglasnost autora, preuzet iz knjige "Stari Kragujevac" Boriše Radovanovića.
Ponovnom turskom okupacijom otpor srpskog naroda nije bio slomljen. U jesen 1814. godine izbila je u okolini Čačka buna Hadži-Prodana Gligorijevića, koja je, pored Požeške, zahvatila deo Kragujevačke i Jagodinske nahije. U ovoj buni naročito su se istakla sela u Gružanskoj knežini Kragujevačke nahije. Bunom su bila zahvaćena gotovo sva sela. Turci su morali bežati u utvrđene gradove: Čačak, Karanovac i Trstenik.
Miloš Obrenović, jedan od vođa Prvog srpskog ustanka koji je ostao u Srbiji, smatrao je ovu bunu preuranjenom, nije hteo da se pridruži ustanicima, već je zajedno sa Turcima učestvovao u njenom ugušenju. U sukobu ustanika i Turaka (koje su predvodili Miloš Obrenovići Ašim-beg) kod Knića, ustanici su do nogu potukli Turke, ali nisu znali da iskoriste pobedu, već su se rasturili, a sam Prodan Gligorijević pobegao je u Austriju. Tako je buna bila osuđena na poraz.
Turci su nekoliko stotina seljaka iz Gruže pohvatali i svirepo umorili. U ovoj odmazdi stradao je i Stanoje Glavaš, hajduk iz Prvog ustanka, koji je odbio da preda Turcima Hadži-Prodana Gligorijevića, vođu ove bune.
