Radio uživo
Kragujevac danas obeležava 21. oktobar u znak sećanja na tragične događaje, kada su 1941. nemački okupatori streljali civile među kojima i su bili đaci i profesori kragujevačke gimnazije, piše RTS. U okviru obeležavanja Dana sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu, u Kragujevcu je održan Veliki školski čas. Na tradicionalnoj antiratnoj manifestaciji izvedena je poema “Šum Šumarice”, Darka Cvijetića.
“Ne samo u mom grobu, i u mojoj majci je već noć. Davno sam otišao.” Tog crnog oktobra 1941. iz Kragujevca i okolnih sela u večnost je otišlo oko 3.000 nevinih duša.
"Mi smo kroz svoju istoriju, na najteži mogući način, kroz svoja stradanja, shvatili i naučili da na ovom svetu pravde nema. I nema tog prava koje veliki silni i moćni nisu u stanju da pogaze ukoliko misle da to čini nešto njihovim interesima. Niko nam ništa neće da pokloni za svoju budućnost moraćemo da se uvek izborimo sami i radićemo baš tako. Srbija će da se bori, da čuva svoju slobodu, svoju nezavisnost, da gradi svoj mir i u tom miru da obezbedi napredak za mnoge generacije i da ne dozvoli nikada da nam se ponovo dogode teška stradanja kakva smo imali”, rekao je predsednik Skupštine Srbije Vladimir Orlić.
“Šum Šumarica” čuo se i danas sa Velikog školskog časa kraj Spomenika streljanim đacima i profesorima. Tužbalica i opomena, kroz razgovor živih i mrtvih, da se ne ponovi.
"Sad kad sam ovde osetim silno uzbuđenje, osetim strah, osetim tremu, osetim jednu čudnu energiju koju još uvek nisam osvjestio, nisam je racionalizirao i beskrajno sam ponosan što sam ovde i što moja mala riječ daje glas tim ljudima", kaže Darko Cvijetić, pisac poeme “Šum Šumarice”.
"Evo i mi se bavimo ovde ovim događajem koji se desio sad već u nekoj davnoj prošlosti, a zapravo on stalno traje, taj Aušvic, Jasenovac, Šumarice, one su stalno prisutne", rekao je Marko Misirača, reditelj.
Sećanja ne blede. Naredba 100 za jednog i 50 za ranjenog nemačkog vojnika zavila je u crno ceo grad.
"Žene su išle u crnini, u crnim maramama, pa postoji jedna potresna slika, gde one čekaju u red za hleb i sve do jedne nose crne marame", kaže Jelena Davidović, kustos u Spomen parku "Kragujevački oktobar".
Među njima i majke 300 đaka, odvedenih ih školskih klupa na stratište.
"Najmlađi dečak za koga mi sigurno znamo identitet, a verovatno je bilo čak i mlađih, se zvao Dragiša Nikolić, imao je nekih 12 godina. Tako da sve je praktično bilo neobično u ovom zločinu, posebno ta brutalnost ubijanja đaka", kaže Marko Terzić, istoričar u Spomen parku "Kragujevački oktobar".
Uz humke streljanih vence su položili učenici i profesori Prve kragujevačke gimnazije, državni zvaničnici, predstavnici grada Kragujevca, ambasada, delegacije gradova pobratima, potomci streljanih.Velikom školskom času prethodio je moleban kragujevačkim novomučenicima.
Izvor: RTS
