U Kragujevcu predstavljen Instrument za uključivanje principa "Da niko ne bude izostavljen"

U organizaciji Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Tima UN za ljudska prava u Srbiji, uz podršku Kancelarije visokog komesara UN za ljudska prava (OHCHR) u Kragujevcu je, predstavnicima jedinica lokalnih samouprava i narodnim poslanicima Šumadijskog upravnog okruga, predlagačima i donosiocima dokumenata javnih politika predstavljen Instrument za uključivanje principa "Da niko ne bude izostavljen" u zakonska i strateška dokumenta RS. Ovaj pristup usmeren je ka unapređenju i zaštiti ljudskih prava i oslanja se na pet ključnih principa – participaciju,odgovornost, nediskriminaciju, osnaživanje i zakonitost.

"Vlada RS posvećena je izgradnji pravednog društva koje pretpostavlja dobre zakone i politike usmerene na sve segmente složene strukture društva u kome živimo. Posebno treba gajiti osećaj prema ranjivim, nevidljivim i osetljivim grupama jer pravedna država treba da gradi takve vrste mera i politika koje će stvoriti društvo u kojem niko neće biti izostavljen, kazao je ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Tomislav Žigmanov. Toga su svesni međunarodna zajednica i UN koji su doneli platformu održivog razvoja sa ključnim principom "Da niko ne bude izostavljen", dodao je on i istakao da je Srbija prva država u svetu koja ga je ratifikovala i taj instrument predstavljamo u sredinama van Beograda, kako bismo videli šta i na koji način lokalne samouprave mogu da grade politike, preduzimaju mere za grupe koje imaju dodatne potrebe a koje u velikim politikama budu izostavljene", objasnio je ministar Žigmanov.

Kragujevac je primer odlične prakse koji je u administrativnoj strukturi dobro postavljen, jer imaju odeljenja za ljudska i manjinska prava, romska pitanja, rodnu ravnopravnost i sve ono što se pojavljuje kao aktuelna potreba i omogućava da se preduzmu dodatni mehanizmi za poboljšanje njihove pozicije u društvu. Na ovaj način princip "Da niko ne bude izostavljen" integralno se postavlja u politike koje vodi grad Kragujevac a uz podršku Ministarstva i Ujedinjenih nacija može da se i osnaži.

"Skupština grada Kragujevca kao i republički parlament donosi strateška i planska dokumenta poput planova generalne i detaljne regulacije, ali i strateška dokumenta koja se odnose na plan razvoja i unapređenje položaja određenih ranjivih i socijalno ugroženih grupa kao i strategije razvoja Grada", rekao je u uvodnom obraćanju predsednik Skupštine grada Kragujevca, Miroslav Petrašinović.

"U ta planska dokumenta svakako treba uključiti sve grupe. Grad Kragujevac organizuje javne rasprave, trudimo se da organizujemo različite skupove, a od današnjeg skupa koji organizuje Ministarstvo očekujemo da čujemo kakve predloge ministar i njegovi saradnici imaju i kako možemo da ostvarimo to da svaki pojedinac određene ranjive grupe bude obuhvaćen strateškim ili planskim dokumentom koji treba da donesemo. Predlagači odluka problem određene grupe vide na jedan način, ali ono što je nama potrebno jeste da čujemo svakog pojedinca koji će sa aspekta svoje socijalne, etničke, manjinske grupe ukazati šta je to što je potrebno da se poboljša i unapredi, a lokalna sanmouprava kao jedan od osnovnih predlagača podvede pod pravne norme i propise i na tajnačin nađemo najbolje rešenje za svaku osetljivu grupu", zaključio je predsednik SG, Petrašinović.

Predstavljanju Instrumenta u Kragujevcu prisustvovala je Fransoa Žakob, stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Republici Srbiji.

"Ujedinjene nacije sprovode Agendu 2030 održivog razvoja  u okviru koje je razvijen novi alat „Da niko ne bude izostavljen“ čija je suština da se zadovolje potrebe svih, a naročito uključenost osetljivih grupa kojima je potrebna asistencija i podrška", kazala je Fransoa Žakob, stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Republici Srbiji.

"Ona je podsetila da UN ove godine obeležavaju 75 godina od usvajanja Deklaracije o ljudskim pravima oko koga su se usaglasili i političari i intelektualci 1948. godine, a koji je, kao najvažniji dokument kojim su definisana ljudska prava preveden na 500 jezika. Ovaj dokument nam pokazuje šta treba da činimo kako da se borimo za ljudska prava, a posebno je aktuelan danas u svetlu svih događaja. Ovu godinu, rekla je Žakob, želimo da posvetimo obilascima i razgovorima sa svim političarima, zajednicama, studentima i svima ukažemo na suštinu Deklaracije - a to je važnost postojanja ljudskih prava. Želimo da aktiviramo sve političke aktere i sve druge članove zajednice, razvijamo svest o tome da su ljudska prava uvek aktuelna, bez obzira na godinu kada je Deklaracija usvojena, i za koja se treba boriti svaki dan jer je ta borba trajna".

Nakon sastanka u Gradskoj upravi, ministar Žigmanov i koordinatorka UN u Srbiji Žakob sa svojim saradnicima, predstavnicima akademske zajednice na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu predstavili su i diskutovali o Instrumentu za uključivanje principa "Da niko ne bude izostavljen" koji je Republika Srbija prva zemlja u Evropi izradila u cilju poboljšanja kvaliteta zakonskih i strateških dokumenata u kontekstu ljudskih prava.