Vaskršnja poslanica episkopa šumadijskog Gospodina Jovana

Episkop šumadijski Gospodin Jovan čestitao je vernicima, sveštenstvu i monaštvu Vaskrs, a u nastavku vam prenosimo njegovu poslanicu.

Hristos vaskrse!

Zablagodarimo, braćo i sestre, raspetom i vaskrslom Gospodu Hristu koji nas je udostojio da i ove godine doživimo i proslavimo Praznik nad Praznicima, Vaskrsenje NJegovo! “Gospod naš Isus Hristos rodio se u siromašnoj pećini, a vaskrsao u slavi. Nebo beše otvoreno i pri rođenju i pri vaskrsenju NJegovom”, kaže Sveti vladika Nikolaj.

U Vaskrsenju Hristovom sve je sabrano i time ono daje smisao našem životu i u ovome i u onome svetu. Zato je Vaskrsenje Hristovo najznačajniji događaj u istoriji roda ljudskog. Postaje i ostaje temelj naše nade, punoća smisla naše vere, neopisana radost koja nas okrepljuje, ali i snaga koja nas slabe podiže, jer ako Hristos nije vaskrsao, onda je prazna vera naša (Prva Korinćanima 15, 14). Hristovo Vaskrsenje nije ništa drugo do trijumf vere naše, pobeda nade, punoća ljubavi, a NJegovo stradanje, smrt i vaskrsenje daju snagu svakome od nas da istraje na putu koji mu je Gospod pokazao i obavezao nas da sopstvenim primerom i životom svedočimo Vaskrslog Hrista, svagda i na svakom mestu: u porodici, na poslu, u školi, na ulici, u hramu...

Bogočovek Hristos, Sin Jedinorodni, koji postrada i vaskrse iz mrtvih trećega dana (Luka 24) jeste naša najveća uteha, zalog večnog života, pa sa anđelima i svetima smrt Gospodnju objavljujemo, vaskrsenje NJegovo ispovedamo (Prva Korinćanima 11, 26). Čovekoljubivi Gospod, koji je radi nas ljudi primio raspeće i smrt, učinio nas je učesnicima svoje pobede nad smrću. LJudska priroda u Bogočoveku Hristu primila je smrt, ali je ista ta priroda vaskrsla i odnela pobedu nad smrću. Ta pobeda, koju je Gospod izvojevao u telu, donela je slobodu od smrti svim ljudima koju već ovde uživamo kroz Vaskrsenje Spasitelja našeg.

Na ovaj sveti Praznik od sveg srca uznosimo blagodarnost Gospodu koji se u svim burnim vremenima otkriva nama kao Put, Istina i Život. Taj Put vodi nas u Dan ljubavi, pomirenja i dobre volje među ljudima, Dan kada se zaboravljaju ružne misli i drugima pruža ruka pomirenja i praštanja. Dan kada treba svakog da zagrlimo i kažemo kako svima sve praštamo radi Vaskrsenja, jer je i sam Gospod na Krstu oprostio svojim neprijateljima, moleći se Ocu nebeskom: Oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine (Luka 23, 34).

O značaju Vaskrsenja Hristovog najbolje nam govore reči psalmopojca Davida: “Evo dana koji stvori Gospod, da se radujemo i veselimo u njemu” (Psalam 118, 24). Ovo je Jedan i Jedinstven dan, Jedini Novi dan. Ništa novo pod Suncem osim jednoga – osim Gospoda Hrista. To je jedino novo, govori Prepodobni Justin Ćelijski pozivajući se na proroštva Starog Zaveta i reči Svetog Jovana Damaskina. Ovu jedinstvenu novinu stičemo samo verom u vaskrslog Gospoda Hrista, jer u ovom svetu, braćo i sestre, i deco duhovna, ništa nije večno osim Onoga koji ne umire, osim Onoga koji je jači od smrti. To je Gospod Isus Hristos i sve što je od NJega i u NJemu.

Vaskrs je glavni hrišćanski praznik u godini, on je veza sa praznicima Starog Zaveta i centar svih pokretnih praznika u godini. Na to da se po svemu izdiže iznad ostalih dana u godini upućuju nas i sveti Oci. Tako Sveti Grigorije Bogoslov kaže da je Vaskrs “carica dana, praznik nad praznicima i slavlje nad slavljima, koje prevazilazi kao Sunce zvezde, ne samo čovečanske i zemaljske praznike, no i praznike u čast Hrista”. Sveti Jovan Damaskin naziva Vaskrs “svečanošću nad svečanostima”, dok Sveti apostol Pavle kaže: Ako Hristos nije ustao, uzalud vera vaša (Prva Korinćanima 15, 17). I dalje govori: No zaista je Hristos ustao iz mrtvih, te postade prvenac onih koji su umrli. Jer pošto je kroz čoveka smrt, kroz čoveka je i vaskrsenje mrtvih. Jer kao što u Adamu svi umiru, tako će i u Hristu svi oživeti. No svaki u svome redu: prvenac Hristos, potom, o njegovu dolasku, oni koji su Hristovi (Prva Korinćanima 15, 20-23).

Vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista potisnulo je sva druga dela i čuda i kao neizmerna vrednost postalo je centar hrišćanstva. Ako hrišćanstvo određuje jedan događaj, onda je to Vaskrsenje Hristovo. Ako se hrišćanstvo može svesti na jedan dan, onda je to dan Vaskrsenja Hristovog.

Vaskrsenje Hristovo je Praznik nad praznicima jer najdublje određuje život Crkve. I ne samo ovaj dan, već svaka nedelja u godini kao Dan vaskrsenja sabira verne u Crkvi, u spasavajuću zajednicu Trpeze Gospodnje.

Kultura savremenog čoveka i njegove životne navike prenebregavaju najvažnije, zaboravljaju, skrivaju i negiraju smrt. Ali, radi se o lažnom osećanju progresa, slobode i svemoći čoveka, jer smrt, ma koliko da je apsurdna i ma koliko da je neprihvatljiva za svet, ostaje veliko i konačno pitanje za čoveka, opšti i osnovni problem čovekovog postojanja, pa je zato i najznačajnija tema pravoslavne vere, bogoslovlja i duhovnosti. Bez prevazilaženja smrti, tog neumitnog i sveopšteg događaja, ne možemo da govorimo o ljudskoj slobodi i savršenstvu. Čovekovo postojanje bi tada postalo apsurdno, hrišćanstvo bi zaista postalo nerazumljivo, svelo bi se na ideologiju, ne dajući čoveku mogućnost vaskrsenja i blagodatnog večnog života. U svetu gde vlada licemerje, strah i čovekovo nesnalaženje pred tajnom smrti, hrišćansko učenje ne dolazi da pridoda nove teorije, poglede i razna druga razmišljanja o smrti, nego da objavi njenu tajnu kroz dar i smisao spasonosnog dela Hristovog. Jedino hrišćanstvo “prihvata tragičnost smrti i posmatra je u ličnim razmerama, budući da i Bog prolazi njenim putem i svi Ga slede”, poučava nas Pavle Evdokimov.

Sve ovo možemo prihvatiti i razumeti ako imamo vere u Hrista, vere u Vaskrsenje i vere u Život večni. Otuda je hrišćanski život ispit i ispovedanje vere, svedočenje i svedočanstvo života, stradanje i Krst, sastradavanje sa Hristom koje se izražava u sastradavanju sa drugima (vidi Poslanicu Filipljanima 1, 29, Poslanicu Rimljanima 8, 17 i Prvu poslanicu Korinćanima 12, 26). Sastradavamo da bismo se proslavili. Dakle, onaj koji prezire ljudsku slavu, udostojava se slave Božije i njegovo telo se proslavlja sa dušom. Slava tela je potčinjavanje Božijoj celomudrenosti, “a slava uma jeste istinito gledanje Boga u svetlosti Vaskrsenja Hristovog”, govori Sveti Isak Sirin.

Vaskrsenje Hristovo je likovanje, utvrđivanja naše hrišćanske vere. Ono je i utvrđivanje hrišćanske nade. Blagu nadu svakog hrišćanina u njegovom životu predstavlja ona radosna slutnja da će ljudi koji veruju u Hrista, posle privremenih zemaljskih patnji, tuga, lišavanja, nesreća, posle telesne smrti u vreme kad to odredi Bog, vaskrsnuti iz mrtvih i ući u večnost blaženog života. Ova blaga radosna nada sladi gorčinu zemaljskog života, pomaže verujućem čoveku da hrabro i strpljivo podnosi sve tuge i da, ne padajući pod njihovim bremenom, hrabro nosi Krst, koji je na svakoga od nas položila Božija promisao. Ali šta može da bude čvrsta garancija da nas ova nada u buduće vaskrsenje, u večan blaženi život, neće posramiti, da će posle smrti nastupiti vaskrsenje, ponovno objedinjenje duše i tela? I u Starom i u Novom Zavetu ima mnogo svedočanstava da pored privremenog života postoji večni život, da će nastupiti opšte vaskrsenje. O tome prorokuju starozavetni proroci poput Isaije (Isaija 26, 19) i Jezekilja (Jezekilj 37, 1-14). O tome blagoveste i novozavetni jevanđelisti poput Mateja (22, 31-32), Luke (14, 14) i Jovana (5, 28-29).

Živeći u svetu i društvu, razbijenim i razjedinjenim ljudskim grehom i demonskim zlom i porobljenom dominacijom smrti, mi ljudi osećamo da smo nemoćni da tu razjedinjenost i tu dominaciju zla i smrti nadvladamo, ni u sebi, ni među nama, Ali, dolazeći na Svetu Liturgiju i učestvujući u njenoj bogočovečanskoj drami Hristove Smrti i Vaskrsenja, pričešćujući se Hristovom pobedom nad smrću i darom života večnog, mi u Liturgiji saznajemo i doživljavamo da ovaj i ovakav svet i život imaju svog Spasitelja i svoje istinsko spasenje. Zato, jer nam Sveta Liturgija daje stvarni predukus i predokušaj, anticipaciju te Hristove Božanske pobede, pobede nad grehom i truležnošću, nad zlom i smrću, nad demonskim otuđenjem i razjedinjenošću našom - i sa Bogom i međusobno. Tajnu istinskog spasenja i isceljenja sveta i sve tvari, a pre svega čoveka i roda ljudskog, celokupne prirode ljudske u Hristu Bogočoveku, mi verni možemo da svedočimo i sebi i drugima u svetu da svaki koji je rođen od Boga pobeđuje svet; i vera je naša ova pobeda koja pobedi svet. Ko je koji svet pobjeđuje osim onoga koji veruje da je Isus sin Božiji (Prva poslanica apostola Jovana 5, 4-5), koji je vaskrsao iz mrtvih i nama darovao život večni.

Danas nam je potrebna vera u raspetog i vaskrslog Hrista kako bismo se održali i u ovim sadašnjim nevoljama i iskušenjima koje nas snalaze i kao pojedinca i kao narod. Stoga, u ovim i ovakvim ozbiljnim vremenima, mi hrišćani smo dužni da danas, više nego ikada ranije, potvrđujemo i svedočimo svoju veru u Hristovo vaskrsenje i u NJemu i kroz NJega – veru u opšte vaskrsenje mrtvih. Činimo to, prvenstveno, svojom verom u vaskrslog Hrista i obnavljanjem svoga sveukupnog življenja, podstičući i druge na obnovljenje uma i srca tom živom verom i prihvatanje te novine, jer On “sve čini novim”.

“Vaskrsenjem svojim smrt je Gospod pobedio i podario ljudima snagu nepobedivu”, neuništivu snagu kojoj ne mogu odoleti nikakve sile ovoga sveta. On, koji je pobedio svet, daruje snagu i onima koji su NJegovi da i oni pobeđuju, da pobeđuju strah u sebi i svoje neverje i maloverje i da pobeđuju sva nasilja koja se vrše nad decom Božijom kroz vekove, a i u naše vreme. I da odolevaju trpeljivo svakom nasilju sigurni da je Božija sila svevremena, a ljudska privremena, da su sve sile ovoga sveta dolazile i prolazile, dok je Bog ostajao i svetinja NJegova je ostajala uspravno i nepokolebljivo. Tako je bilo, tako jeste, tako će i biti.

Na ovo posebno ukazujemo i pozivamo sve vas, braćo i sestre i deco duhovna, da uvek i na svakom mestu svedočite svetu nepobedivu radost, silu i slavu Vaskrsenja Hristovog kako bi svi zajedno savladali svakovrsna iskušenja sa kojima se susrećemo i kako bi silom vaskrslog Hrista vaskrsla i duhovna snaga u našem narodu. Potvrđujmo to ovih svetih dana kroz uzajamnu ljubav i praštanje i sveradosnim pozdravom upućenim svima i svakome:

Hristos vaskrse - Vaistinu vaskrse!