Kupujete li neplanirano, samo zato što su prodavci ljubazni?

Ovih dana sam, lutajući gradom, posetila radnju gde su bile „bezobrazno visoke cene“. To što su nudili, bilo je skuplje nego na ostalim mestima, naravno za isti ili sličan kvalitet. Međutim, pažnju mi je privukao zaposleni. Ljubazan, nasmejan, spreman da objasni do najsitnijih detalja, sasluša potrebe kupca i preporuči. Mlad i kvalitetan.

S obzirom na to, da cenim ljude koji kvalitetno rade svoj posao, „pazarila sam“. Još više me je iznenadilo što je na „bezobrazno mali bakšiš“, (zbog iznosa računa nije mnogo ostalo), počeo da se zahvaljuje kao da sam mu poklonila kuću.

Rodila se genijalna ideja: firme koje imaju ljubazno osoblje bi mogle to dodatno naplatiti.
Setila sam se sličnih situacija, jer sam u više navrata kupila čak i nešto što nisam planirala samo zato što je osoba bila ljubazna, a želela sam da joj ostavim bakšiš. (Samo zato što još nije postalo „normalno“ dati bakšiš, a ništa ne kupiti. Mudro bi bilo da i to da uvedemo.)

Interesantno je da se nikada nisam pokajala prilikom ovakvih kupovina, uvek bih bila zadovoljna proizvodom, a on bi me podsećao na prodavce i uvek bih se setila kako su mi tada ulepšali dan.
Jedno je sigurno, kod nas ima veoma kvalitetnih kadrova, možda ređe pričamo o tome, ali nikad nije previše kasno, niti suviše rano da počnemo.

Kako po ovom pitanju reagujete vi, da li kupite nešto što niste planirali, ili platite više, samo zato što su prodavci ljubazni?

Čitamo se uskoro