Radio uživo
Ansambl Knjaževsko-srpskog teatra izvešće sutra od 20 sati komad "Bajka o mrtvoj carevoj kćeri" i time obeležiti 17 godina od premijere najdugovečnije predstave koja se zadržala na repertoaru ove pozorišne kuće.
Predstava je nastala u aprilu 2005. godine po tekstu Nikolaja Koljade, u režiji Boška Dimitrijevića, i od tada je imala više od 130 izvođenja.
Učestvovala je na brojnim festivalima, kako u Srbiji tako i u inostranstvu. U predstavi igraju Sanja Matejić, Nenad Vulević, Dušan Stanikić i Ana Todorović Dialo.
Za glavnu ulogu Rime u ovoj dugovečnoj predstavi glumica Sanja Matejić višestruko je nagrađivana. Nagrade za najbolju ulogu dobila je na Međunarodnom festivalu malih scena DavilaStudioInterFest u Piteštiju (Rumunija), na Međunarodnom festivalu malih scena u gradu Vraca (Bugarska), na Međunarodnom festivalu ruske drame "Most prijateljstva" u gradu Joškar Ola (Rusija), kao i kolektivnu Godišnju nagradu Knjaževsko-srpskog teatra 2011. godine.
O predstavi
Koljadin teatar je ogledalo odvažno da odrazi karakterističnu težnju ka stvarnosti koja odbacuje svaku stilizaciju i sve duhovne činioce. On svet čulnih pojava shvata kao svet sa stanovišta prirodnih pojava: nasleđa, sredine, istorijske situacije. NJegov metod eksperimenta dovodi instikte, navike i ponašanja likova poput klasifikacija iz prirodnih nauka. „Umetnost je deo prirode viđen kroz nečiji temperament“. Jedna evolucija ljudske sudbine u veku prevrata i „konačnih odluka“. Koljadino utočište u svetu naturalizma, višestruko je žestoko i bolno. Bez klišea on dovodi svoje likove do ivice samoubilačkih tendencija dozvoljavajući da se pretope iz hladne i surove realnosti u šizofreni iskrivljeni svet mrtvozvanika koji postoje samo dati u određenom natprirodnom svetu bola, razočarenja i otpadništva. On taj svet bez ozarenja ljudske dobrote vidi kao tamničenje ružno, prljavo i zlo dovođenje u stanje surove realnosti koja zablista u bajku. „Kada čitalac uzme u ruku ovu dramu, čija je radnja smeštena u prljavo veterinarsko odeljenje za prekraćivanje muka osakaćenim domaćim mezimcima i nesrećno ružnoj Rimi, mora da se zapita kako će dramski pisac uspeti da se uznese do bajke“. Tužna bajka Rime, Nine, Maksima i Vitalija zida svoju građevinu na antropološkom zlu u čoveku, kolektivnom iskustvu koje iz kovitlaca Oktobra vodi ka ljudskoj težnji ka lepom, dobrom i pametnom kroz ovo bajkovito pozorišno štivo koje nam u jednom dahu predaje svu gorčinu i zagađenost ljudske duše da bi je dovelo kroz tegobne trenutke u stanje kojim se uzdiže do neba i zvezda bez premca.
Marija Soldatović, dramaturg
