Radio uživo
Na sceni Knjaževsko srpskog teatra sutra od 18 sati publici će se predstaviti pozorište "Bora Stanković" iz Vranja predstavom "Igra", nastalom po tekstu Semjuela Beketa, u režiji Ane Grigorović. S obzirom na to da je naš teatar uveo praksu da je cena ulaznice za prvu predstavu na mesečnom repertoaru samo 100 dinara, to je slučaj sa ovim komadom, iako je reč o gostujućem pozorištu.
Prema rečima same rediteljke, u predstavi troje glumaca igraju predstave i pokušavaju da igraju predstave da bi bili vidljivi i da bi se nešto u njihovoj situaciji promenilo, ali oni su upravo tim igranjem sve nevidljiviji, pa je predstava puna simbolike.
Beketova jednočinka Igra naizgled tretira problem ljubavnog trougla. Muž, žena I ljubavnica zarobljeni su u tri urne i primorani da govore od strane svetla. Njih troje u nedogled ponavljaju priču o svojoj vezi, promišljajući zašto su se našli u takvoj bezizlaznoj situaciji. Beket kroz ovu scensku alegoriju postavlja problem igranja u ljubavi zarad osećaja da smo živi, tako paradoksalno bivajući duševno mrtvi. Vranjski glumci su od požara u pozorištu u sličnoj egzistencijalnoj klopci. Primorani od svetla sistema, oni nastavljaju da igraju i prave nove predstave tako proizvodeći iluziju da su i dalje živi i vidljivi. Međutim, istina je sasvim drugačija. Bez osnovnih uslova i prave pozorišne sale, vranjsko pozorište neminovno gubi publiku i prihvata sve veće umetničke kompromise. Sa smanjenim godišnjim budžetima zbog obnove zgrade, neadekvatnim prostorom za rad i izvedbu, život pozorišne umetnosti u Vranju stoji. Igrajući se pozorišta, činimo ga suštinski mrtvim. Da li je to još jedna igra naše zapuštene kulturne stvarnosti?
