Radio uživo
Izložba pod nazivom "Lepa li si, Stojanović Olga!" Vide Stanisavac Vujčić biće otvorena sutra od 20 časova u Kontakt galeriji SKC-a.
Izloženi radovi, po vremenu i po fazama nastanka, pripadaju cikusima: Lepa li si, Stojanović Olga! Olgina analogija i Drugi krug.
Predmet rada je portret majke i ćerke koji putuje kroz različite medije i tehnike. Dominantna pojava je autoportret koji vodi dijalog sa likom svoje majke u dvodimenzionalnim i trodimenzialnim likovnim formama. Dva slična ženska lika se sudaraju, stapaju, poklapaju, prožimaju i zaobilaze. Prisutno je pitanje porodičnih intimnih osećanja, bliskosti i udaljenosti. Sticajem prirodnih okolnosti, tema je odnos dve žene i prelamanje njihovih svetova ali se razmatraju opšta pitanja identiteta u bezvremenom prostoru.
Fizička sličnost (u ovom slučaju između ćerke i majke) je prepreka za diferencijaciju ličnosti i nameće mnogo više nego što je to fizički izgled. Pošto ne možemo biti imuni, barem ne do kraja, na ono kako nas drugi vide, identitet našeg ponašanja i unutrašnjeg života podleže utapanju u psihološki identitet onoga na koga ličimo. Projekcija je kako u fizičkom, tako i u psihološkom smislu jedna od ključnih tačaka. Sa ili bez korišćenja projektora više puta sam projektovala lik svoje majke na sebe i obrnuto. Koristeći anamorfni crtež na sopstvenom telu, u prostoru ili skulpturi moguće je projektovati jedan lik u drugi i time dotaći psihološku dimenziju projekcije, kao poistovećenja majke sa ćerkom i obrnuto.
Analogna fotografija zauzima posebno važnu ulogu u stvaranju ovih radova, upotreba filma omogućila je trajno i autentično stapanje dva lika u realnom materijalu, Među izloženim radovima nalaze se i skulpture koje su pomalo skrajnute, svedene na zakrivljenu plohu. Obrazuju zaštićeni unutrašnji prostor ili samo prazninu. Takođe, ne poseduju punoću tela i mase već modifikovana iskrivljenja, odraze praprofila i figure. One su, dakle, materijalizovane siluete, senke ili telesne figure u punom smislu te reči, sa povremenim crtežom koji ih preseca i pojačava njihovu dvodimenzionalnost.
I na kraju, rekla bih da ovo pretapanje nije samo igra majke i ćerke (ne zaboravimo antičke junakinje Demetru i Koru kao personifikacije mladog i prošlogodišnjeg žita). Ovo je igra između crteža i skulpture, savremenih i tradicionalnih formi, figurativnih i apstraktnih oblika.
Vida Stanisavac Vujčić
Vida Stanisavac Vujčić (1981) završila je vajarstvo 2008. na FLU u Beogradu, a 2018. je doktorirala na istom fakultetu. Učestvovala je na više kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Bavi se skulpturom, grafikom i fotografijom. Dobila je dve studentske nagrade za skulpturu, kao i Nagradu organizacionog odbora izložbe Vajari Srbije 2019. godine. Autor je skulpture u javnom prostoru Veljko Čubrilović – srpski učitelj, u Bosanskoj Gradišci. Od 2012. radi kao nastavnik na Departmanu umetnosti Državnog univertiteta u Novom Pazaru.
Samostalne izložbe:
– 2018. „Grafike i skulpture”, Galerija Kulturnog centra Novog Sada
– 2018. „Lepa li si, Stojanović Olga!”− skulpture, grafike, fotografije − portret odnosa majke i ćerke (doktorski umetnički projekat), Galerija FLU, Beograd
– 2016. „Olgina analogija”, Galerija Centra za grafiku i vizuelna istraživanja Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu
– 2015. „Lepa li si, Stojanović Olga!”, Galerija SULUJ, Beograd
– 2011. „U kujni”, Galerija savremene umetnosti Smederevo
– 2011. „Skulpture među jajima”, Mala galerija ULUPUDS-a, Beograd
– 2008. „Portreti” sa Vladislavom Krstić i Irinom Perišić Bošnjak, Galerija SKC Novi Beograd
