Radio uživo
Počeci francusko-srpskih odnosa vezani su za Kragujevac, prestonicu Srbije od 1818. do 1841. godine, kada je francuska diplomatija preduzimala konkretne mere za ispitivanje stanja u Srbiji radi uspostavljanja diplomatskih veza.
Prvo je Adolfo od Karamana doputovao u Srbiju 1829. godine, a potom pesnik Lamartin i francuski grof Boa la Kont (1834). Oni su uvideli značaj Kragujevca kao prestonice u međunarodnoj razmeni sa Evropom.
Poslednje godine knez Miloševe prve Vlade obeležilo je otvaranje nekoliko konzulata velikih evropskih sila (Austije, Velike Britanije, Rusije) u Beogradu. Francuska diplomatija, živo zainteresovana za otvaranje konzulata u Srbiji zbog političkih i ekonomskih razloga, uputila je u Srbiju A. B. Dikloa sa zadatkom da poradi kod srpskog kneza i zamoli ga za dobijanje dozvole za otvaranje konzulata u Srbiji.
Tekst, uz saglasnost autora, preuzet iz knjige "Stari Kragujevac" Boriše Radovanovića.
Pre toga je još 1834. godine Boa la Kont predlagao knezu Milošu u Kragujevcu, u njegovom konaku, da Francuskoj dozvoli da može otvoriti konzulat, ali je tek posle posete Dikloa Kragujevcu data dozvola Francuskoj da otvori predstavništvo.
Tako je razgovor kneza Miloša i francuskog diplomate Dikloa na dvoru u Kragujevcu 1839. godine urodio plodom. Stekli su se bili svi uslovi da se uspostave trajnije diplomatske veze između ove dve zemlje. Samo je trebalo sultan to da potvrdi beratom. Za vice-konzula naimenovala je francuska diplomatija u Srbiji A. B. Dikloa.
Kragujevac je potkraj prve knez Miloševe Vlade postao središnje mesto političkog života zemlje, jer se tu nalazio dvor na čelu sa srpskim knezom, koji je primao strane diplomate i odobravao otvaranja konzularnih predstavništava u Srbiji.
