Radio uživo
U Galeriji „Mostovi Balkana“ u četvrtak će od 20 sati biti otvorena izložba slika „Mikrokosmos na mom stolu“ autorke Đurđe Sivački.
Đurđa Sivački je rođena 1983. godine u Beogradu. Nakon Pete beogradske gimnazije završila je osnovne, a zatim i master studije na Filološkom fakultetu u Beogradu (srpska književnost i jezik). Prvu godinu završila je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu (Odsek tekstil) 2011.godine. 2.i 3.godinu osnovnih studija, a zatim i master studije završila na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Gordana Nikolića. Trenutno je na drugoj godini doktorskih studija na istom fakultetu. Od 2017. član ULUS-a i asistent na FLU. Od 2011. godine imala je 13 grupnih i 3 samostalne izložbe, a osvojila je i 3 nagrade, među kojima je i nagrada na 15. godišnjoj izložbi ručno pravljene i komercijalno štampane knjige,„Overbooked, Arizona State University“.
O svom radu Đurđa kaže: „Moje umetničko interesovanje usmereno je ka predstavama enterijera, konkretno ateljea. Enterijer kao takav predstavlja zatvoren, intiman, uglavnom tih prostor; prostor odvojen od spoljašnjeg sveta grada, društva i užurbanosti. On je slika duboko ukorenjena u čoveku, njegovo prvo gnezdo, njegov prvi kosmos. Iako je odsustvo čoveka na mojim slikama i crtežima snažno obeleženo njegovim prethodnim prisustvom, prostori predstavljeni na njima nisu potčinjeni čoveku. To su prostori koji postoje za sebe, ne korespondirajući sa onim izvan. Sve počinje dugom i istrajnom percepcijom ovih prostora, pri čemu dolazi do delimičnog odricanja od čistog realističnog prikaza. Dinamični odnosi horizontala, vertikala i dijagonala, kao i raznovrsni rakursi posmatranja, sa emotivno-ekspresijskog stanovišta sugerišu na specifična raspoloženja, i otvaraju se pred posmatračem da na svoj način pročita ovu imaginativnu percepciju enterijera kao istovremeno mikro i makrokosmosa. Radovi predstavljeni na ovoj izložbi predstavljaju imaginativnu razradu koja je , pošavši od viđenog (segmenata enterijera ateljea, starih slikarskih radnih površina, stolova, paleta, podova..), došla do jednog od svojih mogućih ishoda. Površine bogate različitim bojama i oblicima, koji su se logikom slučajnosti polako taložili, preklapali, stvarali su time inspirativno polazište za niz dinamičnih kompozicija, kao rezultat doživljenog iskustva, načina saznavanja sveta i njegovog odgovora na svet. Prisutan je konglomerat različitih organskih oblika, koji svojom raznovrsnošću, promenljivošću i neizvesnošću ukazuju na kretanje i pulsiranje svojstveno životu samom“.
