Radio uživo
Dušan Đurić Ćure, Kragujevčanin poznat kao veliki ljubitelj putovanja, trenutno proživljava svoj san - u poseti je Rusiji, gde je u toku i Svetsko fudbalsko prvenstvo. Svoje utiske, kao i tokom ranijih putovanja, Ćure deli sa nama.
U celosti i verodostojno vam prenosimo Ćuretov putopis napisan u jednom dahu, a on vam se unapred izvinjava na greškama. Kao i uvek, piše preko mobilnog telefona, negde u minutu predaha između dve avanture.
Grad su okupirali navijači Maroka, Egipta i Irana što je pravo iznenađenje jer samo Egipat igra u Sankt Peterburgu i to protiv Rusije. Zvuci orijenta obogoćuju svaku šetnju, mada u večernjim časovima mnogo lokalnih muzičara zauzme svoja mesta u gradu i pravi jedinstven koncert u gradu, gde šetajući prođete skoro sve muzičke pravce.
9 je ujutru a mi se več probijamo kroz gužvu u gradu jer svako juri da zauzme svoje mesto u redu za karte da poseti možda najveći muzej na svetu, muzej carske Rusije Ermitraž ( na francuskom Utočište). Svaki dan nekoliko puta prođem pored njega, sednem na pločnik i uživam u njegovoj lepoti ali smo odlučili da ga posetimo u sredu jer su najavili oblačno vreme. I dočekah je, mada je i taj neulazak samo dodavao njegovoj veličanstvenosti. Dok sedim i uživam u njegovoj lepoti, čiju bajkovitost daju kočije iz tog vremena parkirane ispred, kojima se oni sa malo više dubljim džepom voze po gradu, zamišljam kako je to impozantno bilo u to vreme. Smešten na obali Neve u Zimskom dvorcu Petra Velikog prvi put je otvoren 1852 godine izložbom umetničkih predmeta Katarine II Velike a kolekcija je počela da se skuplja 1764 godine.. Sastoji se od 56zgrada i sedma je teatar. Imamo sreće da je danas manje interesovanje jer nema utakmice u gradu tako da smo u prvih 10 u redu. Inače otvara se u 10 ali čekati sat vremena je ovde, u ovo vreme, sitnica. I napokon mesto gde nepreovladavaju navijačka obeležja, tj mislim ima ih samo 50%. Rusi, za divno čudo, mada je to bila samo moja prerasuda o toj zemlji, tačni u sekundu. Ulećemo po kartu koja je 10 evra, mada su ovde oscilacije kursa svakodnevne tako da se i vrednost karte menja često. Naravno na nekoliko skenera i kontrola i ono što je najbitnije da se uđe među prvima je izbegavanje gužve i mogućnost mirnog razgledanja.
Penjanje uz stepenice ( Jordanove ) koje su ogromne i dele se na dve strane koje se spajaju ispred ulaza u prvu prostoriju odmah pokazuju impozantnost objekta a i naslućuju šta se iza njih krije. Pošto u audiovodiču nema srpskog jezika, o tome ću kasnije pisati, a zbog specifičnosti reči koje se koriste pri objašnjenju umetničkih dela, ne uzimam ga nego malo osluškujem od privatnih vodiča koji vode male grupe.Ermitraž je dug 20 km i ima oko 3 miliona eksponata, tako da ako bi hteli da pored svakoga stanemo po jedan minut trebalo bi da provedemo 8 godina u njemu.
Impozantno. Dvorac ima oko 1 000 spavaćih soba i sagrađen je u rokoko stilu. Krećem od prostorija koje su okrenute ka Nevi koje su jedine za vreme oktobarske revolucije pretrpele oštećenja jer je na njih ispaljeno nekoliko projektila iz Petrpavlovske tvrđave. Nakon pada carske dinastije Romanov Ermitraž je prešao u državne ruke. Prvi deo muzeja je ostavljen sa identičnim enterijerom koji je korišćen u to vreme. Posle onoga što sam video u Peterhofu ništa me više ne može iznenaditi. Sve puca od raskoši. Dolazimo do soba Ekatarine II koje su tematskj pravljene za određene radnje. Za čitanje barokna, za sedenje renesansna...ulazim u biblioteku u kojoj je veliki portret Nikolaja II Romanova. Fascinantna, e tu se prilepim jednoj grupi i saznam da su svi predmeti tu njegovi, da je mnogo vremena provodio u njoj i da je sakupljao knjige po celom svetu. Odatle u kolekciju portreta i ličnih predmeta Ekatarine II kojom dominiraju pokloni koje je dobijala ali i jedan koji je ona poslala japanskom caru ali ga on nije primio, što je neviđeni skandal, jer su krenule trzavice između dve zemlje. Već polako me pristižu grupe, naravno kinezi kao na pokretnoj traci, u intervalima proleću jer oni inaju one ludilo ture, za 15 dana celu evropu. Ulazim u ogromnu salu u kojoj su se pre muzeja održavali prijemi i ne mogu a da se ne upitam koliko su to zlata imali kada su na svaku zgradu, što sam video do sada, skrcali minimum po 10 tona zlata !?!?!
Iz nje u ogromnu crkvu u koju je tajnim prolazom dolazila carica. A onda, u po meni najlepšu prostoriju na kojoj se nalazi hiljade portreta vojskovođa kojima je na taj način odata pošta a i dao signal novim generacijama da će biti poštovani ukoliko se žrtvuju za domovinu. U pročelju ogroman portret Aleksandra I. Pravac ka delu ka delima svetskih slikara presečen je operskim arijama četvoročlane grupe. Sad je već gužva poprilična. Inače muzej poseti godišnje oko 3 miliona ljudi, u 300 radnih dana ispadne 10 000 svakoga dana u proseku. Naravno najveća gužva je ispred Leonardove 2 slike Bogorodice sa Isusom od kojih je poznatija Madona Beonoa. Tu je zabranjeno slikati ali sam biju blicevi. Čuvarka starija gospođa vodi davno izgubljeni rat. Odatle u deo gde su Karavađov Svirac na lauti, Rembrantova Danaja, Rafaelova Bogorodica sa detetom...i nahvata jednu stolicu da sednem inače već razmišljam da padnem i da se uhvatim za nogu da dođu da me iznesu odavde. Premnogo premnogo dela... na kraju aj da vidim i vizantijske ikone na 2 spratu i arheološki deo u podrumu i izađoh napolje posle dobrih 5 sati provedenih. A da imao sam jednu pauzu u sobi italijanske renesanse gde su postojale klupe ali njih 50 čeka da sedne. Divno je gledati navijače koji kao po kazni šetaju predivnim Ermitražom i bore se kao i njihove ekipe, do poslednjeg atoma snage da vide barem još nešto. Naravno i čuvena latinoamerička izgubljenost u traženju izlaza postavlja impresiju o Ermitražu na najviše mesto. Kako sam izašao tako sam legao na pločnik i nastavio da ga gledam i divim mu se jer nhegova impozantnost i kolekcija koju ima uživala je jako poštovanje i kod revolucionara pa je tako prošao sa minimalnim oštećenjima.
