Radio uživo
Kragujevčanin Dušan Đurić Ćure otisnuo se u pustolovinu, tokom koje će obići Indokinu, plan mu je da poseti Vijetnam, Kambodžu i Tajland. Portal InfoKG će u narednom periodu objavljivati putopise i fotografije ovog Kragujevčanina sa putovanja za koje kaže da je davno poželeo.
U celosti i verodostojno Vam prenosimo Ćuretov putopis napisan u jednom dahu, a on Vam se unapred izvinjava na greškama.
Odlazak iz Kambodze u tom trenutku izgleda kao izdaja Angkora, izdaja mocne kmerske civilazacije, koju kad pogledam kroz prozorce aviona kao da se osmehuje onim osmehom "ok, idi vidi i Tajland pa reci ko je najmocniji!!!". Realno sta ocekivati nakon ovoga, ali vec za samo 90min ispod nas izranja mocni grad "andjela" najveci grad Indokine sa stanovnistvom od zvanicnih 12 do nezvanicnih 16 miliona stanovnika - Bangkok. Pasoska kontrola kao i svuda, najvise zagledaju moj pasos zbog popunjenosti. Izlazak sa aerodroma i jak pretopli prevlazni vazdusni udar. Vec je ponoc tako da smestamo u hotel, odlazimo nesto da pojedemo i pravac krevet jer sutra je sledeca ekskurzija. Ustajanje tesko pada tako da Dragan odustaje od obilaska Ayutthaye koja se nalazi 64 km od - svemocni Bangkok. Ayutthaye je bila prestonica ukupno 417 godina sijamskog carstva. Od 1351 do 1767 god. Osnovao ju je kralj Yuthong. U 16 veku strani posetioci su je opisivali kao Versaj istoka. Mislim da vozac jos nije ni upalio kombi a ja sam se zakucao da spavam, tako da oko dva sata voznje protice u borbi sna sa tajlandskim krivinama, guzvama i betonskim autoputevima. Ah da, posle jedno 20min vozac se seti da nije poneo ulaznice pa se vratismo da jos bolje upoznamo Bangkok u jutarnjem metezu. Stizemo a ja jos ko u bunilu. Da mi je samo da udarim jednu hladnu nes cini mi se progledao bih. Inace samo u Vijetnamu je ekstra kafa u ostale dve za izbegavanje. Ayutthaya se nalazi na ostrvu koje okruzuju tri reke: chaya phraya, lokhburi i pasat. Imala je i odbrambene zidove jer je bila stalno mesto sukoba izmedju burmanaca i tajlandjana. Bilo ih je 44, u kome su cas jedni cas drugi pobedjivali ali poslednji je bio koban po Ayutthayu jer su je burmanci spalili. Grandioznost samog grada predstavlja podatak da je u 16 veku imao 300 000 a u 17 veku oko milion stanovnika. U to vreme Pariz 200 000. Inace pre nje prestonica tadasnjeg Siama je bio grad Sukhothai. Obilazak pocinjemo od Wat phu khao thong u prevodu zlatna planina, cija lokacija le predstavljala bojno polje tadasnjih ratova, tj nalazio se izvan zidina grada. Sta je predstavjala dobro da je ostalo nesto od hrama. Hram je sagradjen iz vise stilova, tj ko je vlada gradio je deo lo deo. Ograman, najbelije boje kojukamen moze da da, pocinje u temelju burmanskim, piramidalnim stilom, koju nadogradjuju tajlandski Cedi, poznati kao Ayutthaya stil. Ayutthaya grad i njegovi hramovi su bili oplocani zlatom , koje su burmanci u posledjem pohodu pretopili, a za vatru su koristili istorijske spise Siama pisane na palminim papirima. Hram je od pola u restauraciji pa se ne mozemo popeti na njega.
Zanimljivo je da stepenice nisu isle do zemlje vec su se zavrsavale na oko 2m visine jer je kralj dolazio na slonu pa da bi sisao lakse. Od njega nastavljamo peske do spomenika kralju Naresuanu ili Yutongu osnivacu Ayutthaye. Imozantan noviji spomenik, koji je okruzen ogromnim statuama petlova, jer se pevac poistovecuje sa hrabrim borcem. I ovde ljudi dolaze i mole se. Inace za molitvu budisti koriste tri stapica u budinu cast: u cast dame ( svete knjige budizma), budu i za monaski red. Cesto je buda predstavljen kako sedi u pozi lotosov cvet. Lotus povezuju sa telom. Smatraju da je dusa u glavi ( cvet je van prljave vode), telo je stabljika a noge najprljaviji deo koren lotusa u mulju. Svuda se izuva, cak i u pojedine prodavnice kad udjete. Strasna je uvreda uci nekome obuven u kucu. Cak i pred nasu recepciju se izuvamo. E tu se kupuju visece lezaljke jer ih jedna baba jeftino prodaje. Obilazak nastavljamo obilaskom hrama Wat lokaya Suta gde se nalazi figura bude u lezecem pozaju dugacka 42m a visoka 11m. Treci najveci u Tajandu. Tu primecujem da na maloj statui , kopiji velike ljudi nesto lepe. Pridjem i vidim. Lepe male zlatne listice u obliku lotosovog cveta. Zlatne jer je zlato najcistiji metal pa predstavlja spiritualnu cistocu. Tu pravimo slike sa zadtavom srbije i tajlanda koju su mi prijatelji iz stamparije Idea odradili za ovo putovanje. Inace i ovaj buda je u restauraciji. Stvarno vrlo impresivna statua. Inace po polozaju ruke ispod glave I nogu tacno se zna u kojem stadijumu je buda.
Nastavljamo ka Wat mahathat gde se nalazi najcuvenija budina statua, tj glava koja je obrasla u drvetu. Hram je sagradjen 1374 godine i bio namenjen za javna okupljanja. U njemu su ziveli monasi koji su izucavali budizam, tzv skola budizma i centar iz koga se sirilo tumacenje budizma po ostatku carstva. Mesavina je kmerske i ayautthal arhitekture. Po maketi se vidi, posto je hram vidno razoren, da je levo bio svecank hram a desno ordinirajuca hala. Poszo je nakon smrti buda kremiran, ali tako da su kosti ostale cele i da su delovi kostiju preneti u 2000 hramova, u ovom se nalazio deo podlaktice. Kada su ga burmanci osvojili general taskin povlaci vojsku u Thom buri , sadasnji bangkok. Tako da je hram zarastao i fakticki nestao u dzungli. Tek u 20 veku dinastija Cakri sadasnja Rama, na vlasti Rama 10 jer je prosle godine umro obozavani Rama 9, poceli da krce hram. Kisa je spirala pokrcene delove i iz jednog Cenga je splivala budina kost, koja se nalazi u nacionalnom muzeju u ayutthayi. Ostatci hrama su velicanstveni i samo bude mastu njegove grandioznosti u najmocnijem periodu. Gomile kineza su vec okupirali hram, tako da jedva hvatam red da se slikam pored budine glave obrasle drvetom. Na svim statuama je polomljena glava iz prostog razloga jer se u znak postovanja prema budi, ali i ukrasa, stavljaala 3 dijamanta; na celu, vratu i grudima. Zato su kidali glave da bi kadnije na miru vadili dijamante. Ova je ostala ovako jer je pljackas bezao i kada su ga uhvatili ga ispala mu je glava a drvo ja sakrilo.
Obilazak nastavljamo ruckom gde opet jedemo stapicima, a meni krenulo pa sam se upalio kao... Cak i kikiriki hvatam stapicima. Nakon rucka pravac Wat prssi samphet prvi hram sazidan u Ayutthaya. Sazidala ga je kraljevska porodica. Fakticki to je ogroman kompleks kome dominiraju 3 pagode, 3 grobnice kraljeva. 1350 Ayatthaya je nastala a zidanje hrama je pocelo 1351. Zidao ga je Naresuan i prva grobnica je sazidana za njegovog oca. Druga je sazidana za Naresuana a nju i trecu grobnicu za sebe je sazidao naslednik kralj Ramboti II. Tj deda, otac i sin. Male pagode sa strane namenjene za zensku stranu kraljeve porodice. I tu se red znao. Nazalost od celog hrama samo 3 grobnice su ostale. Ulazimo u kompleks hrama koji je ogroman ali nazalost, osim 3 pagode totalno unisten. Penjem se na pagode preterano vertikalnim stepenicama da bi napravio neke fotke ali je vreme oblacno i osvetljenje uzasno za slikanje. Dosta njih se popne al onda kuku majko kad treba da sidju. Posle 2 svetskog rata burmanci i tajlandjani su napravili hram pored u kome se nalazi bronzani buda visok 12m. U restauraciji je tako da nismo mogli da udjemo da ga vidimo. 1991 Unesko je stavio Ayatthuayu na svoju listu. Pakovanje u kombi oznacava jos jedno zakucavanje do hotela.
