Radio uživo
Nekada davno, u vreme drevnog Rima, meseci su nosili imena koja su se označavala čisto brojevima. Septembar, oktobar, novembar i decembar, kako biste možda primetili, nisu ništa drugo nego sedmi, osmi, deveti i deseti mesec. To znači da je nekada kalendar počinjao sa martom, a ne januarom.
Međutim, sve se promenilo kada je ambiciozni rimski lider, Julije Cezar, preuzeo stvar u svoje ruke. U 46. godini pre nove ere, Cezar je izvršio reviziju kalendara koja je promenila tok istorije merenja vremena.
Prvo, postojali su dva meseca, kvintilis i sekstilis, čiji su nazivi ukazivali na njihov položaj kao peti i šesti mesec. Ali, Julije nije bio zadovoljan ovim bezosećajnim imenima. Umesto toga, odlučio je da ih zameni sa mesecima poznatim po poštovanim rimskim vladarima. Tako je kvintilis postao jul, po samom Juliju Cezaru, dok je sekstilis postao avgust, u čast Oktavijanu Agustu.
Ali to nije bio kraj Cezarovih reformi. Uveo je još jedan mesec, "Mercedonius" ili "interkalaris", koji je bio prisutan samo u prestupnoj godini. Ovaj dodatni mesec služio je da se uskladi godina sa solarnim ciklusima.
Kao šlag na tortu, Julije Cezar je promenio početak godine. Umesto početka u martu, sada je nova godina počinjala 1. januara.
Ovo preuređenje kalendara nije samo bila puka administrativna promena; bila je to revolucija u organizaciji vremena koja je oblikovala način na koji ljudi mere i planiraju svoje živote. I tako, dok gledamo na naš današnji kalendar, trebalo bi da se setimo tog vremena kada je jedan čovek, sa svojom vizijom, promenio tok istorije praćenja vremena.
