Radio uživo
Na predstojećim loklanim izborima, koji će biti održani 17. decembra, Kragujevčani će moći da glasaju za neku od 12 izbornih lista, među kojima su tri manjinske. Reč je o listama: "Kragujevac - Jako i hrabro"; "Pokret Kragujevac prestonica - Srbija kraljevina - Ruska stranka" i "Boris Kovačević Šuma – Moj svet Kragujevac! Šumadijski blok 21 - Crnogorska partija".
Listu "Kragujevac - Jako i hrabro" čini 30 kandidata za odbornike Skupštine grada Kragujevca. Predlagač je stranka nacionalne manjine „Jaka Srbija - Silne Srbsko Manjina“. Ovlašćeno lice je Janto Želislav. Prvi na listi je Đorđe Petrović.
Listu "Pokret Kragujevac prestonica - Srbija kraljevina - Ruska stranka" čine 23 kandidata. Prvi na listi je Saša Radisavljević, predsednik Gradskog odbora Ruske stranke. Drugi na listi, Mirko Čikiriz, kao tri glavna razloga zbog kojih je Pokret Kragujevac prestonica – Srbija kraljevina uspostavio saradnju sa Ruskom strankom naveo je zajedničko zalaganje da Kragujevac ponovo bude prestonica, značajan doprinos ruske nacionalne manjine kulturi grada Kragujevca i povezivanju srpsko-ruskih odnosa i zajedničke poglede.
Listu "Boris Kovačević Šuma – Moj svet Kragujevac! Šumadijski blok 21 - Crnogorska partija" čini 33 kandidata za odbornike Skupštine grada. Saradnja organizacija Šumadijski blok 21 i Crnogorska partija nastala je u cilju okupljanja ljudi, potomaka onih koji su se naselili u Kragujevac i Šumadiju i kojima je Šumadija pružila dom, a koji su zauzvrat dali izvestan doprinos za razvoj grada, obrazložio je prilikom predaje liste GIK-u nosilac Boris Kovačević.
Niko ne dovodi u pitanje to da li bi nacionalne manjine trebalo da učestvuju u izborima, ali je upitno to koliko su "jaki" Crnogorci, Rusi i Slovaci u Kragujevcu uistinu, da bi mogli da animiraju glasače kako bi dobili mesto u Skupštini grada.
Crnogorska partija, Ruska stranka i Jaka Srbija - Silne Srbsko Manjina poimence nisu se kao takve naročito isticale između dva izborna procesa.
Zbog toga, predizbornu kampanju obeležilo je mišljenje dela političke konkurencije i javnosti da su manjinske liste klasična zloupotreba nacionalnih manjina kako bi se prešao izborni prag, jer za njih ne važi cenzus od 3 osto. Provejavalo je i uverenje da je mogućnost da se na izborima pojave kao predstavnici manjinske liste otvorila vladajuća stranka i to iz potencijalno dva razloga: da se "skine" po koji glas opoziciji i da, u slučaju da pređu izborni prag, računaju na podršku odbornika sa manjinske liste.
Kroz seriju intervjua, portal InfoKG pokušao je da dobije komentare okupljenih na pomenutim listama, a na naša pitanja odgovorio je samo Boris Kovačević. O tome opširno čitajte OVDE.
