Radio uživo
Portal InfoKG i ove godine objavljuje seriju razgovora sa kragujevačkim političarima. Sumiramo utiske i učinke u prošloj godini, razgovaramo o aktuelnoj situaciji u gradu i očekivanjima za 2022. godinu.
Naš sagovornik danas je Predrag Delić, predsednik Gradskog odbora Narodne stranke.
Početak godine prilika je da sumiramo utiske o godini za nama. Izdvojte par dobrih i loših stvari koje su se desile u našem gradu u 2021. godini. Kako su, po vašoj oceni, živeli Kragujevčani? Koliko je ispunjeno od datih im obećanja? Izdvojte nekoliko najvećih problema u Kragujevcu i kako ih treba rešiti?
- Vizija jednog grada najbolje se odslikava u budžetu, kao strateškom jednogodišnjem dokumentu, koji sadrži finasijski plan za jednu godinu i osnovne pravce razvoja. Budžet, koji su odbornici Skupštine Grada Kragujevca usvojili 10. decembra, u pogledu planiranih kapitalnih investicija ukazuje da je reč o dokumentu recesionog, a ne razvojnog karaktera. Svedoci smo da i ovaj usvojeni Predlog budžeta, kao i budžeti koji su usvajani u kontinuitetu prethodnih godina u svojim planovima ne sadrže izgradnju novih škola, Domova zdravlja, vrtića, FILUM-a, Narodne biblioteke i Opšte bolnice, za koju je pandemija koronavirusa pokazala koliko je vitalna njena izgradnja, kako bi se rasteretili kapaciteti Univerzitetsko Kliničkog centra. U nedostatku ozbiljnih kapitalnih ulaganja u vitalne gradske investicije, vlast nastoji da loš rezultat na tom polju nadomesti kroz sanacije i rekonstrukcije, a bez ulaganja u ozbiljne infrastrukturne projekte, koji bi poboljšali uslove života naših sugrađana.
Nedostatak vizije u pogledu strateškog razvoja grada praćen je i činjenicom da gradska vlast i po pitanju mnogih projekata ozbijnije vrednosti, koji su započeti i za koje je tvrdila da će značajno unaprediti kvalitet života naših sugrađana, ima problem sa realizacijiom praćenom netransparentnošću i probijanjem ugovorenih rokova. Danas je rekonstrukcija zgrade Gradske tržnice postala sinonim za nesposobnost gradske vlast, obzirom na štetu koja je naneta objektu koji je jedan od simbola našeg grada. Takođe, imali smo na delu i visoka zaduživanja od strane gradske vlasti, pri čemu ta sredstva nisu privedena svojoj nameni, poput kredita iz Evropske banke za obnovu i razvoj namenjenog izgradnji autobuske stanice na prostoru “Zastavinog servisa”, koji je i dalje nerealizovan.
Sada već zaboravljeni, a nekada pompezno najavljivani Centar izvrsnosti Univerziteta u Kragujevcu godinama nebrigom republičkih i gradskih vlasti ostaje nezavršen. Izgradnja ovog izuzetno važnog objekta za razvoj nauke u našem gradu započela je krajem 2015. godine, a kamen temeljac položio je u januaru 2016. godine tadašnji predsednik Nikolić. Ugovor o izgradnji i opremanju potpisan je još 2013. godine između Republike Srbije, Ministarstva prosvete i nauke, Grada Kragujevca, Univerziteta u Kragujevcu i JUP Istraživanje i razvoj (sada Jedinica za upravljanje projektima u javnom sektoru). Iako možemo da istaknemo da je pohvalno što su radovi nastavljeni u septembru tekuće godine posle višegodišnjeg zastoja, zaista ne postoji nikakvo relevantno objašnjenje da projekat izgradnje ovako važne naučne institucije godinama bude zapušten.
Neodgovornost i nekompetetnost u upravljanju gradom najbolje se manifestovala u vidu činjenice kontunuiranog uvećavanja novca koje grad izdvaja na osnovu plaćanja po sudskim sporovima. O kolikoj sumi je reč ilustrativno govori podatak da je drugim rebalansom budžeta ta suma dostigla iznos od ogromnih 420 miliona dinara, pri čemu su ta sredstva odgovornijim upravljanjem mogla da se upotrebe u cilju razvoja grada.
Medijska scena u našem gradu nije nimalo afirmativna u pogledu adekvatnog informisanja građana. RTK koja se finasira novcem naših sugrađana nastavlja da u kontinuitetu bude servis režima, umesto objektivnog i pravovremenog informisanja naših sugrađana. Ostaće u istoriji gradskog novinarstva zabeležena „crnim slovima“ situacija kada je gradska televizija tokom bezmalo čitavog dana reemitovala tabloidnu televiziju PINK i šou program u izvedbi predsednika Vučića u selu Gornje Nedeljice. Sredstva koja se dodeljuju iz gradske kase za sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja nedovoljna su za ozbiljniji razvoj nezavisnih medija u našem gradu. Neophodno je iznova podsetiti na bahatost ispoljenu od strane gradskih vlasti koje prethodnih 6 godina nisu poštovale zakonsku regulativu u toj oblasti.
U urbanističkom, arhitektonskom i estetskom smislu nastavljena je dalja degradacija Kragujevca. Tokom tekuće godine Gradski odbor Narodne stranke u Kragujevcu ukazivao je na razorne posledice nastavka ovakve anticivilizacijske politike razvoja grada, koja više priliči duhu palanke, a ne jednog modernog evropskog grada u 21. veku.
Tokom tekuće godine predstavljen je predlog novog Prostornog plana Republike Srbije koji trasira puteve razvoja gradova i okruga za period od 2021. do 2035. godine. Predlog novog Prostornog plana Republike Srbije za period od 2021. do 2035. godine ne uvažava u dovoljnoj meri potencijale grada Kragujevca, obzirom da naš grad predstavlja naučni, industrijski, zdravstveni, turistički, sportski i kulturni centar čitavog regiona. U odnosu na prethodna strateška dokumenta (PPRS 1996. i PP RS 2020. godine), Kragujevac je degradiran na nivo gradova od kojih ima znatno više stanovnika, poput Leskovca, Zrenjanina, pri čemu je predviđeno gubljenje statusa koji imaju Novi Sad i Niš, odnosno gubljenje statusa makroregionalnog centra.
Kako prostorni plan predstavlja temeljni dokument za planiranje i uređenje prostora jedne države, ovako zamišljena vizija novog prostornog plana u velikoj meri limitira perspektive budućeg razvoja Kragujevca. Bez jakog i modernog Kragujevca koji bi bio lokomoiva razvoja čitavog regiona izlišno je da se očekuje dinamičan razvoj regiona. Od dolaska naprednjaka na vlast 2012. godine na delu imamo proces kontinuirane marginalizacije Kragujevca, tako da ovako predložen PP predstavlja samo vrhunac pomenutog procesa. Ima li eklatatnijeg primera u prilog pomenutoj tvrdnji od saobraćajne marginalizacije Kragujevca, imajući u vidu da je u 21. veku razvoj jednog grada i regiona bez dobro povezane mreže modernih puteva nezamisliv. Jedan od trenutno najvećih infrastrukturnih projekata u Srbiji, Moravski koridor, trebalo bi da poveže pola miliona ljudi, od Pojata do Preljine, odnosno preko Kruševca, Vrnjačke banje, Kraljeva i Čačka, ne prolazi kroz Šumadiju i Kragujevac. Kragujevački „Skadar na Bojani“, brza saobraćajnica od Kragujevca do Koridora 10, iako duga tek nepunih 25 kilometara, još nije u potpunosti završena. Gradi se „tek“ od 2004. godine.
Novim prostornim planom nije predviđena modernizacija puta od Kragujevca ka Topoli, što je od velike važnosti za čitavu Šumadiju. Nasuprot tome, planira se izgradnja autoputa „Vožd Karađorđe“ koji bi trebalo da se pruža od Mladenovca do Bora na istoku Srbije, zaobilizeći Kragujevac. Sagledavajući značaj Kragujevca, kao makroregionalnog centra, kome gravitira 2 miliona stanovnika, ne možemo da se odupremo utisku da je u njegovom saobraćajnom i infrastrukturnom potiskivanju presudan faktor bila politika, a ne struka.
U pogledu železničkog saobraćaja, izostavljena je mogućnost da se Kragujevac, Topola i Aranđelovac povežu železnicom. Predviđena je samo popravka železničke mreže na relaciji Kragujevac – Lapovo u dužini od 28, 5 km.
Da nismo politička organizacija koja samo želi da ima ulogu kritizera i istakne negativne pojave u pogledu funkcionisanja vlasti, najbolje govori činjenica da smo spremni i da pohvalimo realizaciju projekta koji su značajni za naš grad. U tom svetlu najavljen početak gradnje Severne obilaznice ukupne dužine 22 kilometra oko Kragujevca koja će rasteretiti Kragujevac teškog teretnog saobraćaja kroz sam centar grada predstavlja investiciju koja decenijama nedostaje našem gradu. Na taj načim smanjiće se i buka i zagađenje u gradu. Za pohvalu je i projekat izgradnje železničke mreže Sobovica – Lužnice – krak Batočina u Kragujevcu. Uspesi kragujevačkih sportista pod okriljem Sportsko-privrednog društva Radnički koje je pod ingerencijom gradske vlasti zaslužuju pohvale, pri čemu se posebno izdvaja osvajanje regionalne lige i domaćeg šampionata od strane vaterpolista.
