Radio uživo
Ministarstvo građevine objavilo je rani javni uvid Prostornog plana područja posebne namene sliva akumulacije Gruža, veštačkog jezera kojiim se vodosnabdeva Kragujevac, a koje je nastalo pregrađivanjem istoimene reke. Ovim planom se predviđa njegova sanitarna zaštita, posebno od neplanske gradnje, piše Nova ekonomija.
Kragujevac sa Gružanskog jezera dobija 70 odsto vode za piće, a ekološki problemi oko ove hidroakumulacije dešavaju se (između ostalog) i zato što se sa izradom ovog prostornog plana godinama kasni.
„Prostornim planom utvrdiće se prostor potreban za nesmetano funkcionisanje brane i akumulacije "Gruža" i uspostaviti zone sanitarne zaštite akumulacije, i to: zona I, zona II i zona III akumulacije“, piše u oglašenom dokumentu, na internet stranici Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture.
Kako se dodaje, cilj izrade predmetne studijske dokumentacije je stvaranje uslova za izradu Prostornog plana usaglašenog sa tehničkim rešenjima, sa čim se, kako je nedavno objavila Nova ekonomija, ozbiljno kasnilo.
Među brojnim prioritetima zaštite, između ostalog, izdvaja se zaštita i održivo korišćenje vodnog, poljoprivrednog i šumskog zemljišta, a posebno zaštita od neplanske izgradnje u zonama I i II stepena zaštite akumulacije Gruža.
„U zoni I akumulacije će se primenjivati režimi zaštite uređenja i korišćenja prostora koji zabranjuju izgradnju objekata i postrojenja koji nisu u funkciji vodoprivrede, čuvanja i održavanja objekata brane i akumulacije“, dodaje se u tekstu.
Pored toga, razmotriće se uslovi za uređenje priobalja za potrebe rekreativnog korišćenja akumulacije, uz prethodno pribavljanje mišljenja nadležnih.
Na prostoru zone II akumulacije uspostaviće se režim kontrolisanog korišćenja prostora i stalnog sanitarnog nadzora sa zabranom izgradnje objekata i obavljanja aktivnosti koja ugrožavaju zdravstvenu ispravnost vode na izvorištu.
U zoni III uspostaviće se režim kontrolisane izgradnje i korišćenja prostora koji obezbeđuje zaštitu kvaliteta voda i zdravstvenu ispravnost vode izvorišta.
Kako je više pusta saopštilo Ekološko udruženje „Ekomar“ iz Kragujevca, na Gružanskom jezeru se leti kupaju građani, iako ono služi za dobijanje pitke vode.
Pored toga, kako poručuju predstavnici tog udruženja, na obalama „cvetaju“ poljoprivreda i gradnja, a u jezeru „cvetaju“ alge.
Ko zagađuje Gružansko jezero?
Osim više stotina građevina, od daščara do pravih vila na samoj obali, u užoj zoni sanitarne zaštite postoje i 22 lokalna naselja, iz kojih veliki deo otpadnih voda utiče direktno u jezero, reku Gružu ili njene pritoke.
Zatim se u nešto široj zoni zaštite neadekvatno koristi poljoprivredno zemljište nekontrolisanom upotrebom hemijskih sredstava (pesticidi, veštačka đubriva) koja padavine spiraju u jezersku vodu.
U slivu Gruže ima više manjih proizvodnih pogona i radionica iz kojih se u reke ispuštaju razne otrovne materije, motorna ulja, razređivače, boje.
Rizika ima i od ribolovaca, ne samo zato što često na obali ostavljaju đubre, već i zbog korišćenja hrane kao mamce, koja pogoduju bujanju algi, a one mogu da izazovu takozvano „cvetanje vode“, kada ona nije više za ljudsku upotrebu.
Izvor: Nova ekonomija
