Radio uživo
Topovi ispred Čaurnice sklonjeni su zbog bašte planirane Pivnice, saopštio je Boris Kovačević, bivši koordinator Radne grupe za obnovu VTZ-a i bivši pomoćnik gradonačelnika Kragujevca za medjunarodnu saradnju.
U nastavku vam prenosi celo saopštenje Borisa Kovačevića.
"Spekulacije, nejasnoće i višenedeljni rebusi za kompletnu javnost u vezi sa tim gde se su i zašto odnešeni topovi koji su se nalazili ispred Čaurnice samo su početak realizacije plana ekipe bivšeg gradonačelnika da daleko od očiju javnosti uzurpira, prisvoji i podredi sopstvenim interesima objekat u centru Kragujevca od izuzetnog istorijskog i kullturnog značaja.
Po planu osmišljenom upravo iza zatvorenih vrata, jedan od najvrednijih, najbolje pozicioniranih i objekat u najboljem stanju u ovom prostoru, zgrada Čaurnice, postaće privatno vlasništvo u narednih 25 godina i tu će biti, opet odlukom iza zatvorenih vrata – Kafana ili popularno rečeno – “Pivnica”.
E sad, kako se pivo najviše pije leti a kafana, odnosno pivnica najbolje radi po lepom vremenu, neophodno je otvoriti baštu pivnice da bi ona radila punim kapacitetom 360 dana u godini i prihodovala u skladu sa planovima. Medjutim , tu se našao “mali” problem, a to su dva velika topa, koja se nalaze ispred ulaza u objekat, baš na mestu gde je bašta planirana a koji zauzimaju veliki prostor i koji bi teško korenspondirali sa budućim baštenskim inventarom i poželjnim brojem sedećih mesta. Tu sad, ponovo stupa na snagu odluka iza zatvorenih vrata i epilog je poznat: topovi su,a da niko nedeljama nije znao ni kad, ni kako, ni zašto, odneti na restauraciju koja će trajati nekoliko meseci, nakon čega će biti vraćeni ali ne na mesto gde stoje više od pola veka, već kako rekoše” nekoliko metara pored, šta je tu problem”, a taman izvan granica buduće bašte. Jeste da topovi imaju ogromnu istorijsku i simboličku vrednost i da se nalaze na grbu grada Kragujevca, ali jednostavno nisu se uklopili u budući koncept bašte i nisu kompatibilni sa kafanom , odnosno pivnicom. Žao nam je topovi i istorijo našeg grada, no hard feelings,
ima nešto preče.
Sve je počelo pre 2 godine, kada je bivši gradonačelnik obesmislio Radnu grupu koja se ozbiljno i temeljno bavila obnovom VTZ-a, a u kojoj su sedeli ljudi iz različitih struka povezanih sa ovim prostorom, urbanisti, arhitekte ali i profesori Arhitektonskog fakulteta, Filuma, ljudi iz republičkog Zavoda za zaštitu spomenika, privrede, kulture itd.. Jedan ovakav zahtevan projekat podrazumevao je da se uključi celokupna stručna javnost u realizaciju ali takodje uz učešće samih gradjana, kao i mladih i kreativnih ličnosti. Radna grupa, po svom sastavu vrlo široka koja je obuhvatila različite profesije i kompetencije dodatno je emitovala želju za participacijom što većeg broja ljudi, pa je sa tim razlogom realizovala niz aktivnosti, poput studentiskih kreativnih radionica na temu budućnosti Kneževog arsenala ,stručnih rasprava o prostoru VTZ-a, sagledavanja medjunarodnih iskustava sa sličnim kompleksima i raspisivanja i realizacije medjunarodnog konkursa za Vojno-tehnički Zavod za šta smo dobili prvu nagradu Medjunarodnog Salona urbanizma.
Ponuđen je najsavremeniji koncept rešavanja obnove Kneževog arsenala. Idejni temelj za osmišljavanje ovog prostora bila su rešenja Medjunarodnog konkursa, najsavremeniji predlozi koji su svoju primenu i održivost dokazali u gradovima širom Evrope. Upravo takav konkurs, bivši gradonačelnik je uz pomoć svog ađutanta, neuspešno pokušao da obori i poništi. Kako mu to nije pošlo za rukom, u potpunosti ga je ignorisao.
Obesmišljavanje Radne grupe i ignorisanje Medjunarodnog konkursa su imale za cilj upravo eliminaciju iz celokupnog procesa mišljenja struke, javnosti i transparetnosti. Cilj je bio,ako se vratimo na početak teksta da se odluke donose iza zatvorenih vrata, daleko od očiju javnosti, a takve su odluke po pravilu daleko i od interesa grada. Da se u tome donekle uspelo- uspelo se. Tragom informacije šta se dešava sa topovima i gde i zašto su nestali, zainteresovani Kragujevcani I lokalni portali su u odsustvu adekvatnih sagovornika i pouzdanih informacija znali da zalutaju u potpuno pogrešnu ulicu i okrive ustanove i institucije , od kojih pojedine, poput Republičkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture vrlo profesionalno obavljaju svoj posao i koji su u konkretnom slučaju odgovarali na formalne zahteve, vesto upakovane u foliju ispod koje se ne vidi niti se može videti stvarana namera, budući da u Zavodu nisu ni upoznati sa idejom izdvajanja Čaurnice i njenim pretvaranjem u kafanu privatnog vlasnika.
VTZ je najveći potencijal našeg grada, koji Kragujevac može učiniti prepoznatljivim u Evropi i privlačiti brojne posetioce, pa se sa njim kao takvim se mora upravljati pažljivo i strateški. Ovakvi kompleksi se u celom svetu rešavaju celovito i potencijalnim partnerima se predstavlja zahvat i potencijal čitavog prostora. Nikakvo izdvajanje pojedinačnih objekata ne dolazi u obzir i siguran je put u propast obnove
celog kompleksa. Obnovom ovakvih, autentičnih prostornih celina rukovode tela sastavljena od ozbiljnih, odgovornihi i kompetentnih lica. Proces obnove je javan i transparentan i gradjani u svakom momentu znaju dokle se stiglo i šta su naredni koraci. U Kragujevcu sada, to je proces sakriven od očiju javnosti, gde odluke donose bivši gradonačelnik i par njegovih prijatelja bez ikakvih kompetencija, ljudi koji ne poznaju ovaj prostor i koji ga očigledno i ne razumeju, ljudi koji su rukovođeni isključivo vlastitim interesima. Za njih je strateška obnova Kneževog Arsenala pretvaranje gradske Čaurnice u Kafanu privatnog vlasnika. I za realizaciju ove ideje spremni su da skrnave i prekrajaju istoriju grada i sklanjaju sve sto im se nadje na putu pa makar to bili i simboli našeg grada, topovi, koji se decenijama nalaze na tom mestu. Nezamislivo, ali nažalost tužno i istinito", navodi se u saopštenju Borisa Kovačevića, bivšeg koordinatora Radne grupe za obnovu VTZ-a i bivšeg pomoćnika gradonačelnika Kragujevca za medjunarodnu saradnju.
