Radio uživo
Dan planete Zemlje u Kragujevcu obeležen je najavom da će u naredne dve nedelje 120 kontejnera za odlaganje staklene ambalaže biti raspoređeno na ulicama, kako grada, tako i okolnih sela, na dohvat ruke građanima i ugostiteljima, kako bi doprineli smanjenju količine stakla koje završava na deponijama i tako zagađuje životnu sredinu.
Zahvaljujući regionalnom projektu „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“, koji sprovode Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) i NALED, zajedno sa kompanijom Sekopak, uz finansijsku podršku Apatinske pivare u desetak gradova regiona stiglo je više od 1000 ovakvih kontejnera sa ciljem uspostavljanja sistema odgovornog upravljanja staklenim ambalažnim otpadom.
Slobodan Krstović, Šef jedinice za životnu sredinu NALED-a, izrazio je zadovoljstvo što će nakon Niša i Sombora i na ulicama Kragujevca građanima biti dostupni kontejneri za odlaganje iskorišćene staklene ambalaže, naglasivši da je cilj projekta da se u odabranim gradovima i opštinama poveća količina prikupljene staklene ambalaže za 20 odsto. „Reciklažom 1 tone stakla može se uštedeti 40 odsto energije i 50 odsto količine vode koja je potrebna za proizvodnju nove staklene ambalaže, dok se zagađenje vazduha smanjuje za 20 odsto, tako da reciklažom stakla doprinosimo realnom pozitivnom uticaju na životnu sredinu“, poručuje Krstović.
Značajna uloga u sprovođenju projekta na terenu pripašće JKP Šumadija Kragujevac koje će utvrđenom dinamikom prazniti kontejnere i predavati staklenu ambalažu ovlašćenim operaterima na odgovarajući tretman.
Direktor JKP Šumadija Kragujevac Nemanja Dimitrijević najavljuje da će 120 kontejnera za prikupljanje staklene ambalaže biti raspoređeno u gradskom, prigradskom i seoskom području i ističe da je pored primarnog cilja – reciklaže staklene ambalaže, važan cilj ovog projekta i edukacija građana o primarnoj selekciji otpada i zaštiti životne sredine.
Violeta Belanović Kokir, generalna direktorka Sekopaka, operatera ambalažnog otpada, navodi da su razvijene evropske zemlje krenule sa uvođenjem primarne selekcije još 1992, a Srbija tek 2010. godine. „Kako bismo dostigli nivo EU, ključno je da svako preuzme odgovornost za svoje postupke kada je u pitanju reciklaža - i institucije i privreda i građani. Udruživanjem možemo postići bolje rezultate i zbog toga ovaj projekat ima veću snagu, jer zajedno želimo da napravimo održiv sistem koji će primenjivati lokalne samouprave širom Srbije i regiona“, poručila je Violeta Belanović Kokir.
- Kragujevac je pre dve godine dodatno unapredio sistem reciklaže, kada smo na 60 lokacija u gradu postavili kontejnere za razdvajanje sekundarnih sirovina – pet ambalaže i limenki, stakla i papira. Staklo kao otpad je naš problem i pitanje sopstvene savesti za čije rešavanje nije zadužen niko drugi osim nas, Kragujevčana“, rekao je predsednik SG Miroslav Petrašinović.
