Radio uživo
Ukoliko to usvoje odbornici Skupštine grada na sutrašnjoj sednici, Kragujevac će se ponovo kreditno zadužiti za 605 miliona dinara! O tome da li je gradu potrebna nova "omča oko vrata", zašto nije sposoban da finansira tekuću likvidnost i ide iz zaduženja u zaduženje, na šta će novac biti utrošen i gde su stalno najavljivane kapitalne investicije, za portal InfoKG govorili su lokalno političari.
Dugoročno, Grad bi se zadužio 360 miliona dinara "za finansiranje kapitalnih investicionih rashoda" i kratkoročno u iznosu od 245 miliona "za finansiranje deficita tekuće likvidnosti", kako se navodi u dokumentima Gradskog veća koje je ovaj predlog uputilo Skupštini grada na razmatranje. Za podizanje ovih kredita dobijena je saglasnost nadležnih ministarstava.
Analize Fiskalnog saveta pokazuju da je Kragujevac najzaduženija lokalna samouprava u Srbiji. Iz tog tela su upozorili na veoma kobne posledice dugova opština i gradova u Srbiji po budžet države, ukoliko ne počne obaranje duga.
"Gde će novac biti potrošen ne znamo, kao što ne znamo ni gde je, ni kako trošen novac iz prethodnih kredita. Naravno, osnov na papiru postoji i zove se “kapitalne investicije”, kojih je u mandatu aktuelne gradske vlasti bilo samo u mašti gradonačelnika. Setite se samo Diznilenda", kaže Milan Urošević, predsednik Gradskog odbora Srpskog pokreta obnove.
Da krajnja netransparentnost karakteriše gradsku vlast podseća i Miloš Anđelković, šef odborničke grupe Pokreta za naš grad i podseća na ranija velika zaduženja: "Nakon kredita od oko 21 milion evra i kredita od strane EBRD u iznosu od 10 miliona evra, ovo je treće zaduženje kojim se građanima stavlja omča oko vrata. I ranije smo isticali da ova vlast nije sposobna da reši nagomilane probleme i da će se iz jednog zaduživanja ići u druga i sve tako dok isti ne budu smenjeni. Ovo je dokaz naših tvrdnji da se pod izgovorom kapitalnih investicija finansiraju nesposobni direktori sa subvencijama od preko 700 miliona dinara. Tome treba dodati i činjenicu da je krajem prethodne godine iz budžetske rezerve Kragujevcu uplaćeno oko 4 miliona evra, a da pri tome niko ne zna gde je otišao taj novac. Investicija nema, a dugovi sve veći, tako da smo sa pravom u PZNG isticali da su izbori jedino rešenje, jer Kragujevcu treba gradonačelnik, a ne stečajni upravnik".
"Ni građani, ni opozicija, a najtragičnije ni odbornici vladajućih partija, nisu upoznati sa odlukom, za koju će, kao i svaki put, bez ikakve odgovornosti podići ruku. To je, nažalost, način na koji funkcioniše parlamentarni život grada Kragujevca", nadovezuje se Boris Kovačević, predsednik Gradskog odbora LDP.
Protiv novih kredita su i odborničke grupe Šumadijska regija – Pokret slobodnih građana. "Novim kreditnim zaduženjem gradska vlast sama sebe demantuje da se iz godine u godinu zadužuje da bi vraćala dugove prethodne administracije, već je na delu praktična nesposobnost gradskih funkcionera da vode stabilnu finansijsku politiku. Ako se sada grad zadužuje 245 miliona za tekuću likvidnost, postavljamo pitanje na šta je potrošeno 450 miliona dinara vanrednih transfernih sredstava dobijenih od Vlade Republike Srbije pre samo mesec ipo dana", pita Bojan Stojadinović, šef ove odborničke grupe.
"Raskalašno i neodgovorno ponašanje" neće podržati ni Liberalno demokratska partija. "Na delu je još jedna posledica nesposobnosti i neodgovornosti gradske vlasti. Mi razumemo potrebu zaduživanja samo ukoliko se uporedo preduzima i niz drugih aktivnosti, radnji i zalaganja za rešavanje određenih problema i situacija. Međutim, celokupna aktivnost gradonačelnika svodi se isključivo na podizanje kredita i ničeg više. A dok on u nedogled zadužuje građane, Kragujevac sve manje liči na grad", kaže Kovačević.
Dok su na dnevnom redu nova zaduženja, na otplatu uskoro stiže kredit iz 2016. godine, uzet, navodno, za kapitalne investicije, podseća Jovana Jovanović, odbornica Demokratske stranke: "Ponovo u budzetu imamo ne rupe, nego jendeke za popunjavanje. Deluje da gradska vlast kredite uzima samo da bi jedne te iste investicije prenosila iz godine u godinu i uz pomoc zaduživanja održavala tekuću likvidnost. Pozivam odbornike da ne izglasaju ova zaduživanja vec po tački “imenovanja i razrešenja” smene vlast čije će dugove godinama građani vraćati".
Miloš Anđelković podsetio je i na problem sa kamatnim stopama i rokovima o zaduženjima: "Ovoj se vlasti ne može verovati, a u prilog tome govori i činjenica da su javno obmanjivali građane prilkom uzimanja istorijskog kredita od 21 miliona evra, tada su govorili o kamatnim stopama od 3.5 odsto, a iste su iznosile oko 5 odsto, a kod pojedinih partija kredita i više".
