Radio uživo
Nakon burne rasprave, na Skupštini grada nije prošao Predlog odluke o mesnoj samoupravi, kojim je lokalna samouprava nameravala da uvede niz novina u postupak održavanja izbora za članove Saveta građana mesnih zajednica. Za Predslog je glasalo 43 odbornika, a da bi bio usvojen, formalno je bilo potrebno 44. Međutim, iz vladajuće većine i dalje tvrde da je odluka usvojena sa 43 glasa. Iz opozicije smatraju da je ovo pokazatelj da vlast gubi većinu, te da su gradu potrebne promene.
Predlog odluke o mesnoj samoupravi je bio predmet burne rasprave, kako na samoj sednici, tako i prethodnih dana. Dok predlagač niz novina smatra dobrim po Kragujevčane, opozicija ističe protivzakonitost odluke i smtraju da je reč o volji vlasti da model skupštinske većine preslika u savete građana mesnih zajednica.
Namera predlagača bila je da se novine odnose na postupak održavanja izbora za članove Saveta građana mesnih zajednica. Niz izmena trebalo je da se odnosi najpre na broj članova saveta mesnih zajednica. Pored toga, predlagači su se opredelili za princip jedna mesna zajednica - jedna izborna jedinica, što znači da se kandidati predlažu za celu mesnu zajednicu, a ne za izborne jedinice kao što je to do sada bilo. Nova odluka o mesnoj samoupravi predviđala je da mesne zajednice koje broje do 2000 birača mogu birati tri člana Saveta, one koje imaju dve do 6 hiljada birale bi 5 članova, a mesne zajednice sa više od 6 hiljada birača izabirale bi 7 članova Saveta. Odluka je sadržala i novinu o potrebnom broju potpisa za kandidaturu građanina koji želi da bude član Saveta. Za mesne zajednice koje imaju do hiljadu birača, namera je bila da je dovoljno 10 potpisa za kandidaturu, dok bi za one sa većim brojem birača bilo potrebno jedan odsto od ukupnog broja upisanih u birački spisak. Predlog odluke o mesnoj samoupravi koji nije prošao Skupštinu predviđao je formiranje dve vrste organa koji će se baviti sprovođenjem ovih izbora. Komisija za izbore za Savet građana mesnih zajednica, pored predsednika, imala bi 14 članova, srazmerno zastupljenosti odborničkih grupa u lokalnom parlamentu, a ona bi birala Birački odbor za mesne zajednice. Birački odbor bi imao 5 članova i isto toliko zamenika, ispred kojih bi građani davali svoje potpise podrške za kandidate članova Saveta.
Portal InfoKG prethodnih dana pisao je o problemima koje u odluci vide opozicione stranke (detaljnije o tome čitajte OVDE). Smatraju da je ona protivzakonita i protivustavna, jer samo Aktima mesne zajednice moguće je, po Statutu samog grada, uređivati način izbora za Savete, a lokalna samouprava nema nadležnost da se u to meša.
Podsetimo, i na juče održanom Administrativnom odboru, opozicija je preglasala vladajuću većinu kada se o ovome raspravljalo (detaljnije OVDE). "Nakon što je opozicija juče preglasala vlast, bilo je očigledno da se ni svi odbornici vladajuće većine ne slažu sa ovom odlukom, koja je po svoj prilici nezakonita i protivustavna. To je danas na sednici Skupštine grada i potvrđeno. Pokušaj da se odluka progura sa 43 glasa, samo dokazuje da vlast gubi većinu i da je neophodno da u gradu dođe do promena", rekao je za InfoKG predsednik Gradskog odbora Srpskog pokreta obnove, Milan Urošević.
Sa skupštinske govornice šef odborničke grupe PZNG, Miloš Anđelković, upitao je zašto je za budžet sazivana sednica po hitnom postupku, kao i za imenovanje direktora javnih preduzeća, a za ovu odluku se traži konsenzus, iznevši zaključak da je razlog što i sam predlagač zna da odluka ne pije vodu. Prema njegovim rečima, reč je o volji vlasti da model skupštinske većine preslika u Savete građana mesnih zajednica.
