Radio uživo
Neosporno znamenita ličnost u kulturnoj prošlosti Kragujevca i čitavog srpskog naroda je Dimitrije Davidović, novinar, književnik i diplomata. Pokrenuo je u Kragujevcu "Novine serbske" 1834. godine.
Rođen je u Zemunu 12. oktobra 1789. godine, gde je završio osnovnu školu i "nemecku normu". Gimnaziju je učio u Sremskim Karlovcima, Kežmarku i Pešti. Započeo je studije medicine u Pešti i Beču, ali ih je napustio, i sav se odao novinarskom pozivu. U Budimu je 1812. godine objavio dva mala rada. U Beču, zajedno sa Dimitrijem Frušićem izdavao je "Novine serbske", a posle i sam. Izučio je tipografski zanat i nabavio štampariju, kako bi mogao izdavati "Novine serbske". Uz novine izdao je prvi srpski almanah u Beču pod nazivom "Zabavnik" (1815). "Novine serbske" bile su u Beču srpski književni centar.
Prešao je u Srbiju 1821. godine zbog prezaduženosti štamparije i postao sekretar i savetnik kneza Miloša. U Srbiji je radio i niz drugih poslova. Njegovo zanimanje za istoriju započinje 1828. godine kada je u "Serbskom letopisu" za 1828. godinu objavio rad "Žiča, Monastir u Serbi, zidan između 1190. i 1224. godine".
Tekst, uz saglasnost autora, preuzet iz knjige "Stari Kragujevac" Boriše Radovanovića.
U hronologiji događaja među važnije spadaju Davidovićeve diplomatske misije u Carigradu u peridou od 1829. do 1833. godine, koje mu je poveravao knez Miloš. Zahvaljujući njegovom talentu pregovori sa Turcima bili su uspešni.
Osetljive prirode, kakav je bio, Davidović je teško podnosio kneževu samovolju. Zbog preležanih boginja u mladosti imao je "rojavo" lice. Knez Miloš ga je iz milošte zbog malog rasta zvao "Švrća". U Kragujevcu mnogo je stradao i od obesne kneževe okoline.
Zbog učešća u izradi Sretenjskog ustava 1835. godine pao je u nemilost kneza Miloša i povukao se u privatan život u Smederevo. Godine 1837. pozvao ga je knez Miloš za vaspitača svojih sinova Milana i Mihaila.
Umro je u Smederevu 1838. godine.
