Radio uživo
Znatno mesto u privredi čaršije zauzimala je trgovina. Prema prihodu koji je ubiran od stanovnika Kragujevca i tržišne trošarine vidi se da je u čaršiji bilo dosta trgovinskih radnji. Zanatlije su bile oslobođene davanja avariza, dok su ostali muslimani davali na ušur. Hrišćani su za svoje potrebe popravljali most na Lepenici, zbog čega su bili oslobođenji plaćanja avariza.
Prvi deo teksta čitajte OVDE.
Kragujevac je u ovom periodu, pored već spomenutih objekata, imao: tekiju, karavan-seraj, česme i najverovatnije i vodovod. Najverovatnije da je već tada bilo kuća građenih od kamena i drveta, koje su gradili turski nosioci vlasti. Urbano nasleđe iz ovog perioda nije se sačuvalo iz prostog razloga što su kuće bile građene od slabog, trošnog materijala.
Drugi deo teksta čitajte OVDE.
Sačuvani podaci iz druge polovine XVI veka (za vladavine Murata III 1574-1595) ukazuju da se Kragujevac razvijao. To zaključujemo po broju muslimanskih kuća koji se popeo na 203 (ranije samo 56) i hrišćanskih ranije 29 na 28 (znači jedna manje). U ovom periodu javljaju se Romi - Cigani u Kragujevcu.
Tekst, uz saglasnost autora, preuzet iz knjige "Stari Kragujevac" Boriše Radovanovića.
Broj muslimanskih mahala smanjio se na četiri (Mahala Mesdžida Mehmeda ćehaje, Mahala Mesdžida Hadži-alije, Mahala Mesdžida Hamzi-age i Mahala Mesdžida Huseina čauša), dok se broj hrišćanskih mahala povećavao (Ivana sina Marka, Višnjak, Dolna).
Početkom XVII veka Kragujevac se već pominje kao sedište istoimenog kadiluka. Mada nema konkretnih podataka o vremenu o kom je ovde reč, možemo posredno zaključiti da se Kragujevac neprekidno razvijao. Sredinom XVII veka ostavio je o Kragujevcu belešku čuveni turski geograf Hadži Kalfa, označavajući ga "velikom kasabom" koja je bila sedište kadiluka.
