Radio uživo
Rodio se 1857. godine u imućnoj porodici seoskog kmeta iz Mečkovca Đure Ilića. Osnovno i gimnazijsko obrazovanje završio je u Kragujevcu. Posle pokušaja da studira filozofiju u Beogradu i veterinu u Beču i kraćeg boravka u Srbiji, upisuje medicinske nauke na Vojno - medicinskoj akademiji u S. Peterburgu. Posle završenih studija neko vreme radio je kao fabrički lekar u S. Peterburgu, gde se oženio ruskinjom, medicinskom sestrom. Godine 1902. dolazi u Kragujevac, grad svoje mladosti.
Tekst, uz saglasnost autora, preuzet iz knjige "Stari Kragujevac" Boriše Radovanovića.
Mihailo Ilić je veoma rano došao u dodir sa socijalističkim idejama Svetozara Markovića. Aktivno je učestvovao u prvim radničkim demonstracijama ("Crveni barjak") i sarađivao sa beogradskim glasilima "Radnik" i "Borba", koje je uređivao Mita Cenić.
Mihailo Ilić je u Kragujevcu radio kao lekar u Vojno - tehničkom zavodu, najvećoj fabrici vojne industrije u Srbiji. Ostao je upamćen kao veliki humanista. Posebno se zalagao za bolje radne uslove, a prema nekim sećanjima u popodnevnim časovima primao je pacijente u svom stanu. Siromašne radnike i članove njihovih porodica lečio je besplatno.
U Kragujevcu je razvio živu političku aktivnost u prvim godinama dvadesetog veka. Godine 1902. bio je izabran za člana Inicijativnog odbora za osnivanje Opšteg radničkog društva, a najveću aktivnost ispoljio je prilikom osnivanja Srpske socijaldemokratske stranke i Sindikalnog veća u Kragujevcu. Učestvovao je na kongresima SSDS i Glavnog radničkog saveza.
U Kragujevcu je pokrenuo list "Radnik", koji je izlazio sve do Prvog svetskog rata. Aktivno je sarađivao sa "Radničkim novinama" i drugim radničkim glasilima u Beogradu. Biran je za predsednika Mesne organizacije SSDP i Kooperative "Narodni dom". Zbog ovakve aktivnosti izabran je 8. (23) septembra 1903. godine i za prvog poslanika Socijaldemokratske stranke Srbije u Skupštinu Srbije. U Skupštini je uglavnom delovao samostalno. Podnosio je interpelacije za rešavanje radničkih pitanja.
Sredinom 1905. godine njegovo zdravstveno stanje se pogoršalo. Savladan tuberkulozom umro je 9. oktobra 1905. godine u Kragujevcu. Sahranjen je o trošku radnika Vojno - tehničkog zavoda "skromno i tiho kako je protekao ceo njegov život".
Izvor: Stari Kragujevac/Boriša Radovanović
