STARI KRAGUJEVAC - Miloje Pavlović

Miloje Pavlović rođen je 28. novembra  1887. godine u šumadijskom selu u Gornjim Jarušicama kod Kragujevca. Osnovnu školu učio je u mestu rođenja, a gimnaziju u Kragujevcu. Posle završene gimnazije upisuje filozofski fakultet u Beogradu. Pohađao je studije iz srpskog jezika i književnosti. Slušao je predavanje Jovana Skerlića, Aleksandra Belića i Bogdana Popovića. Poseban interes već tada pokazuje za proučavanje prošlosti. Diplomirao je 1912. godine. Učestvovao je u Prvom i Drugom balkanskom ratu 1912. i 1913. godine. Ukazom od 24. maja 1913. godine postavljen je za suplenta u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji. U prvom svetskom ratu učestvuje u svim borbama koje je vodio njegov konjički puk. Godine 1916. puk je prebačen na Krf, a kada je oporavljena srpska vojska započela proboj Solunskog fronta 1918. godine u borbenom stroju bio je i Miloje Pavlović.

Tekst, uz saglasnost autora, preuzet iz knjige "Stari Kragujevac" Boriše Radovanovića.

osle demobilizacije ponovo dolazi u Kragujevac, gde nastavlja da predaje u gimnaziji. Profesorski ispit položio je 13. maja 1921. godine. Bio je profesor i direktor Muške gimnazije u Kragujevcu, a u godinama pred drugi svetski rat i direktor ženske učiteljske škole. Kao učesnik u oba balkanska i Prvom svetskom ratu dobio je više priznanja i odlikovanja, među kojima i Albansku spomenicu.

Miloje Pavlović je između dva rata uticao na vaspitanje mnogih generacija kragujevačkih đaka preko "Narodnog univerziteta", čiji je predsednik bio u periodu od 1922. do 1932. godine. Sa tribina ovog univerziteta čula su se mnoga predavanja iz raznih oblasti, a u najuspešnije akcije ubraja se organizovanje izložbe slikara naivaca Ivana Generalića, Franje Mraza i drugih predstavnika  hlebinske škole.

U masovnoj odmazdi koju su Nemci izvršili 21. oktobra 1941. godine u Kragujevcu, izgubio je život i profesor Miloje Pavlović. Odbio je sa prezirom predlog Nemaca i ljotićevaca da izađe iz izdvojene grupe za streljanje. Odluka da svoje đake ne ostavi same u užasnom času iskušenja, svestan i voljan odlazak u smrt, bio je svojevrstan "čas bez kataloga". Taj čas prevazišao je sve zahteve pedagoške teorije i prakse. Danas se svake godine 21. oktobra okupljaju mladi na svojevrsnom školskom času koji počinje u 11 časova na mestu pogibije đaka i profesora. 

Izvor: Stari Kragujevac/Boriša Radovanović