Radio uživo
Političar i državnik Nikola Pašić rodio se 19. decembra 1845. godine u Zaječaru u trgovačkoj porodici. Njegovi preci vode poreklo od Tetova. Posle završene osnovne škole u Zaječaru, pohađao je dva razreda gimnazije u Negotinu, a završne u Zaječaru. Upisao se na višu gimnaziju u Beogradu, ali je posle nemira prešao u Kragujevac i tu završio gimnazijsko školovanje. Bio je to njegov prvi boravak u gradu na Lepenici.
Tekst, uz saglasnost autora, preuzet iz knjige "Stari Kragujevac" Boriše Radovanovića.
Završio je u Beogradu Veliku školu i kao državni pitomac upućen u Cirih na produženje studija. Po završetku tehničkih studija radio je u Srbiji u Ministarstvu građevina. Kada je 1882. godine u Ilinoj vodi nadomak Kragujevca održana osnivačka skupština Radikalne stranke, izabran je za vođu stranke.
Početkom avgusta 1882. godine radikali su održali u Kragujevcu zbor izaslanika svog glavnog odbora i svih mesnih odbora stranke. Zboru je, pored upućenih izaslanika, prisustvovala i velika masa sveta iz okoline Kragujevca, najviše osiromašenih seljaka, pa se skup nije mogao održati u zatvorenoj prostoriji nego pod vedrim nebom u Ilinoj vodi. Trajao je tri dana. Zboru je predsedavao Nikola Pašić, dok je program stranke obrazlagao Pera Todorović, novinar i glavni tumač radikalske ideologije.
Tadašnji predsednik naprednjačke vlade Milan Piroćanac i kralj Milan Obrenović, da bi zaustavili prodor radikalskih ideja, isključili su radikalske poslanike iz Skupštine.
Zbog načina kako je vođen ovaj zbor u Ilinoj vodi i programa koji je usvojen, okupljala se Radikalna stranka u narednom periodu veliki broj pristalica u Srbiji. Majski prevrat omogućio je Nikoli Pašiću i njegovoj stranci da kao najjača politička snaga u Srbiji dođu na vlast. Nikola Pašić bio je nekoliko puta predsednik vlade i ministar inostranih dela u Kraljevini Srbiji, a pod njegovim predsedništvom izvršeno je ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca i razgraničenje sa susednim državama.
Umro je u beogradu 1926. godine.
Izvor: Stari Kragujevac/Boriša Radovanović
